ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
1. maj 1954.
U proleće uzima Don Kihot od Manče svoje koplje i svoj štit i stavlja nogu u stremen Rosinante. U proleće zovu heraldi začaranih lepotica svoje spasioce. U proleće se bije bitka sa divovima.
„(...) da se proces izgradnje novog društva može smatrati tek onda punim ako te institucije i pravni i drugi propisi postanu stvarna svojina građana, ako se usele u njihovu dušu, u njihove navike ako se interioriziraju. (...)“
(Borba od 1. maja 1954.)
Ova ideja međusobnog prožimanja pravnih i ličnih ustanova, nasuprot ideji prinudne simbioze ili u najboljem slučaju demokratske sinhronizacije interesa u granicama jedne države a protiv te sinhronizacije u svim drugim - ima svoje plodno seme u Atinskom društvu pre građanskog rata sa Spartom.
Živeti kroz državu, a ne pored države ili protiv države - bio je oblik u kome su, kako se čini, i visoke i niske strasti pojedinaca dobijale svoje društveno, takoreći, javno zadovoljenje. Najgnusniji nagoni imali su strpljenja da bi se u ratovima predstavili kao patriotizam, a oni umereniji imali su prilike da u Areopagu zadobiju priznanje.
Država je bila Španska čizma koju je građanin rado nosio na nogama. Uostalom nema političke doktrine koja ne bi želela da postane takva neosetljiva Španska čizma.
x
Revi trupa. SsrnJ. Sportske organizacije. Jedno izgubljeno dete cvili u svetini.
No comments:
Post a Comment