ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
17. april 1954. (nastavak)
Psihološke, socijalne, ekonomske, etičke i filosofske komponente koje su u ciklusu pravne istorije čuvečanstva našle izraza te formirale običajne i pravne Krivične propise.
x
Projektujem opus o Njegovan-Turjaškima. Dnevnik o njima, koji po ugledu na Dnevnik kovača lažnog novca ilustruje problem Njegovaa, te predstavlja opitnu laboratoriju u kojoj se realnost proverava prema umetničkoj logici i odabiraju modeli za njegovu stilsku transpoziciju - ima već više stotina stranica.
(Očekujem iz N. genealogiju koju sam radio u zatvoru 1950. godine i koja je bila zaplenjena od Uprave.) S druge strane Dosije broj III posvećen autentičnim dokumentima kao i izvacima iz njih naročito u vezi Jub-a i Jadransko podunavske banke, kao i materijalom koji se odnosi na suđenje 1949., „deci Njegovan-Turjaških“ registrirano pod pov. broj 527-49 u Okružnom Sudu za Grad
Beograd.
Čitav bi opus obuhvatao pored nekoliko eseja, uglavnom monografije, novele, romane i drame o Njegovan-Turjaškima. U novelama i storijama koje sam nazvao Anali o Njegovan-Turjaškima pokušao bih da opišem izvesne velike sate u životu nekih članova ove kuće po metodi koju sam, upravo u okviru Anala upotrebio u Trijumfu Antonija Njegovana.
U monografijama pisanim na sažet i samo mestimice lirski obojen način istorijskih monografija Zweiga i André Mauroisa , obuhvatio bih biografije nekoliko izuzetno interesantnih Njegovan-Turjaka, (Ivan Njegovan, Georgije Golovan, Hristijan Turjaški, Jakov-Urlik Turjak, Evgenija i Teodora Njegovan, Hristina Georgija, etc.) Osim nekoliko romana po tipu Avantura pukovnika Emilijana Turjaškog,
S one strane zida, Dnevnik jednog konfidenta (koji inače spada u egzistencijalističku tetralogiju pored Blaženi život Davida Gnjide, Salupe i tornada, ON i JA i Ovde razapni šator svoj Davide) centralno mesto u opusu bi pripalo panorami Sudovi lončarski, Dosije pov. broj 527-49. Prvo se delo deli na tri trilogije. Prva Njegovan-Turjaški (Hod kroz Aricisku šumu, Zlatna grana, Stražite, stražite, jer ja ću doći) bavi se tom moskopoljsko-grko-cincarskom porodicom kao i njihovim germansko-kranjskim i mađarsko-vojvođanskim rođacima Turjaškima i Golovanima za vreme njihovog zlatnog doba, po prilici od polovine XIX stoleća do pred I svetski rat.
Drugi deo (Neimar, Cvetni trg, Grobljanska ulica broj 61) obuhvata stagnaciju kuće i prve simptome propadanja sve do 1941 godine pod zajedničkim naslovom Cveće za mrtve. Treći pod naslovom Ostrvljani (Arhipelag: Njegovan, Okean, Prognanici sa Ostrva) opisao bih njihov definitivan slom u ratu, revoluciji i emigraciji sve do 1948. godine. Ova bi dakle hronika zahvatala vreme vreme između dve revolucije, one od 1848. i one od 1948. godine.
U drugom delu opusa, koji bi tretirao sudbinu naše generacije koja se direktno i nepogrešivo nadovezuje na sudbinu Njegovana, a pod naslovom Dosije pov. broj 527-49 (Obdelavaj vrt svoj anđele, Staklena bašta, Gljive i gnojiva) dao bih stilizovanu biografiju Njegovanovskog poroda koji pokušava da obnovi, naravno uzalud, napadačku violenciju i pustolovne poduhvate svojih predaka, te završava na optuženičkoj klupi države, a možda i istorije.
Osim toga ovom bi opusu posvetio nekoliko drama koje su delom već napisane, a delom tek zamišljene ili samo komponovane: Knjiga sa jednim pečatom, Ključevi od noći, Maksimilijan Njegovan, Čovek u ljudskom obliku, Teodora (iz dramskog ciklusa Njegovan-Turjaški), Reakcionari, Na belom kamenu, Bastion Kraljice Natalije 7 (iz ciklusa Reakcionari), Svetkovina, Slučaj Emigranta Ulisa Njegovana (iz ciklusa Beograd 53), Obucite se u haljine bele i sačekajte, Uljez u svetlost (iz ciklusa Plime i oseke).
x
„(...) Na međunarodnim konferencijama u Đenovi i Hagu (april - jul 1922.) imperijalistička diplomatija pokušava da stvori ujedinjeni front protiv Sovjetske zemlje. (...)“
x
(Pada mi na pamet da pored optužbi za špijunažu i frakcionašku delatnost, Sovjeti u svojim međusobnim obračunima vrlo retko, gotovo nikad, ne koriste Brutove razloge.)
x
„(...) Ali Lenjinova diplomatija jasno je uvidela borbu koja se vodi u taboru imperijalista, i uzimajući u obzir te međunarodne protivrečnosti, ona je znala da razbije antisovjetski front. (...) Podvojenost i nestabilnost u taboru kapitalističkih zemalja ispoljile su se u činjenici zaključenja sovjetsko - nemačkog sporazuma u Rapalu - 16. aprila 1922. (...)“
(Istorija Diplomatije u redakciji Potemkina )
24. avgusta 1939. ponovila je to uviđanje te je pod sličnim okolnostima sovjetska diplomatija potpisala sa Nemačkom pakt o nenapadanju sa dopunskim protokolima i tajnim klauzulama, koji su dozvolili Adolfu Hitleru da se bez rezerve angažuje na drugoj strani.
x
„(...) Shvatam državu, državni život, politiku kao i čitav život zaista sub specia eternitatis. (...)“ (Tomaš Masarik )
x
U svojoj osnovi platonovska integracija, u izvoru teokratska sklonost u rezultatu samo je pristojno interpretirana demokratija. Međutim, bez obzira na ishod, sub specie aeternitatis (Glenn Miller – Perfidija) važe samo one doktrine koje pogoduju samosaznanju te večnosti.
Ovde je čovek, sa svim svojim „izvornim“, „nezastarivim“, „neprikosnovenim“, „prirodnim“ i svim ostalim pravima kojima su ga snabdeli plemeniti sanjari tipa Rousseaua, neobično mizerno i ništavno zastupljen, te nije pitanje da li će ovaj ili onaj oblik vladavine biti u saglasnosti sa ljudskom srećom nego da li će taj oblik vladavine biti saglasan sa ne-ljudskom opštom istinom, čiji je deo čovek.
(Glenn Miller: „Pensilvanija 6-5000“)
No comments:
Post a Comment