ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
21. april 1954.
Dolazim do uverenja da je možda, volim.
22. april 1954.
Verovatno je volim.
23. april 1954.
Volim.
24. april 1954.
Čovek dobija utisak da je Francuska revolucija dala svetu jedino giljotinu, Napoleona i nekoliko galantno-duhovitih aforizama. (I to uglavnom ako ne pred giljotinom onda svakako pod njenom senkom.)
Simptomatično je da je razmak između Robesperrea i ešafoa bio jednak razmaku između njegove ruke i proglasa Otadžbini koja je u opasnosti, i pošto nije savladao prvi morao je da prekorači drugi. Neko je zapazio da se on mogao spasti još u Konventu, da je pročitao spisak proskribovanih koga je držao kod sebe.
Ovako niko od narodnih predstavnika nije znao da li se nalazi, ili ne, na listi koja je obećavala brzinu i sigurnu smrt. Smatram da je neizvesnost majka svake pobune. Izvestan teror je sigurniji od neizvesne slobode. Da bi se otklonio povod za pobunu državnik ne mora - tamo gde može - da promeni svoje metode nego da ih samo brzo i nikako dvosmisleno primeni.
Ako su u pitanju sto ljudi da bi se život pedesetorice učinio izvesnim, potrebno je ubiti drugu pedesetoricu. Inače će svi smatrati da su u opasnosti.
No comments:
Post a Comment