Dnevnik Borislava Pekića 21 april 1954 (nastavak)

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

21. april 1954. (nastavak) 

Zahvaljujući komunistima mo smo izgubili svaki socijalni smisao. Sve ono što bi nas činilo samilosnim nekad,izaziva danas kod nas gnušanje i neprijateljstvo. Podvlačeći razliku koja nas od komunista deli mi smo se odvojili i od svakog humanizma, hotimičnim barijerama skepse i prezira. Oni su nas posredno načinili zaista reakcionerima, u smislu koji je uobičajen. Pošto su to postigli, imaju prava da nas istrebe.
x
Hrabrost. Ima dokaza da je ona varvarska, jer je srećemo tamo gde odstupa mudrost i fine navike. Ona štiti tamo gde bezbednost nije zajemčena, pa pošto se pretpostavlja da je to slučaj sa primitivnim rasama, proglašuju je za primitivno svojstvo. Pripisuju je urođenicima, ali urođenici nisu hrabri nego opaki, prebacuju je varvarima koji su pre mnogobrojni nego hrabri, dele je maloumnima koji su samo nesmotreni, vide je kod naroda gde je prerušena u bes. Traže je tamo gde se hrabrost ne može naći. Jer ona nije nešto suprotno mudrosti. Ona se protivi samo pameti. Ona je sama mudrost.
x
„Russia has two generals in whom she can confide - Generals Janvier and Fevrier“ (“Rusija ima dva generala u koje se može pouzdati: generale januar i februar.) 
(Nicholas I.) 

„Nicholas“ je umro tek 1855 godine, a već je ovo unapređenje godišnjih doba u generale - zaštitnike majčice Rusije, postalo isuviše preslabo da je spase. Već 1942. ova je rečenica morala da glasi:

„Russia has two generals in whom she can confide - Generals ’American arms’ and Generals ’Hitler's Dummheit’.“ (Prevod: “Rusija ima dva generala u koje se može pouzdati: generale “Američko oružje” i generale “Hitlerova glupost”.) 


 x
Sapho, Baudelaire, Apollinaire, T. S. Eliot, Edgar Allan Poe, Shakepeare, Walt Disney, James Joyce, A. France, Marcel Proust, Sveti Jovan Zlatousti, Dante Alighieri, Dostojevski, Kafka, Gide, Jean-Paul Sartre, Thomas Mann, El Greco, Van Gogh, Salvador Dali, Brueghel, Mayol, Wagner, Ludwig van Beethoven, Schumann, Grieg, Pagannini, Gershwin, Crnački bubnjar, Henri Baur, Luis Jouvet, Charles Laught, Jennifer Jones, James Mason, Isus Hristos, Ser Walter Raleigh, Francis Morgan, Kortez, Magellan, Filip II, Kleiv, Džingis Kan, Lenjin, Livingstone, Ignatius Loyola, Muhamed, John Dillinger, kapetan Lorens, Robespierre, Feliks Đeržinski, Džuomo Kenijata, Platon, Nietzsche, Bergson, Kierkegaard, Galilei, Catherine de Médicis, Lucrezia Borgia, Forseti.
x
„(...) Proletarijat će svoju političku vlast iskoristiti za to da postepeno oduzme buržoaziji sav kapital, da u rukama države to jest proleterijata organizovanog u vladajuću klasu, centralizuje sva oruđa za proizvodnju. (...) Ispočetka se to može dogoditi samo pomoću despotskog posezanja u pravo svojine (...) dakle pomoću mera koje ekonomski izgledaju nedovoljne i neodržive, ali koje u toku kretanja prelaze svoj sopstveni okvir i neizbežne su. 

(...) Te će mere biti naravno različite u raznim zemljama. Međutim za najnaprednije zemlje sledeće će mere imati prilično opštu primenu: 

a) Eksproprijacija zemljišne svojine (...) 
b) Jako progresivan porez. 
c) Ukidanje prava nasleđa. 
d) Konfiskacija imovine svih emigranata i pobunjenika. 
e) Centralizacija kredita u rukama države preko nacionalne banke s državnim kapitalom i isključivim monopolom. 
f) Centralizacija celokupnog transportnog sistema u rukama države. 
g) Jednaka obaveza rada za sve , stvaranje industrijskih armija, naročito za zemljoradnju. 

Oni (komunisti) izjavljuju otvoreno da se njihovi ciljevi mogu postići samo nasilnim rušenjem čitavog dosadašnjeg društvenog sistema. Neka vladajuće klase drhte pred komunističkom revolucijom. U njoj proleteri nemaju šta da izgube osim svojih okova. A dobiće čitav svet. Proleteri svih zemalja ujedinite se! (...)“ 
(Manifest komunističke partije - London god. 1848. Iz Buržuji i proleteri i Stav komunista prema raznim opozicionim strankama)