ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
28. april 1954.
J. I. frapantno liči na V. P. Umanjeno lice i telesina Charles Laughton sa zlatnim cvikerima i izrazom dobrodušne sabranosti. Bože moj, apstraktna algebra zahteva celu ličnost.
Suprotno ostalima C. F. je neka vrsta moralnog Kalibana , čije zadovoljstvo nema ničeg sportskog u sebi, nego je posledica intimne, bezmalo duševne potrebe za zlom. Svojom ciničnom iskrenošću C. F. je stalno i živo iskušenje za svoje kolege, jer ismeva i podvrgava ozbiljnoj kritici njihovu infantilnu sklonost da svojim gestovima daju objašnjenja koja su, prema rečima C. F. gora od onih koja se poriču, jer imaju sve njihove nedostatke i nijednu njihovu vrlinu.
Njegov stav ima u sebi nečeg demonskog, što izaziva nelagodnost. C. F. ne krije da bi on, samo da mu se ukaže zgodna prilika i njih „udesio“ - a gospoda ne smeju da sumnjaju u njegovu iskrenu nameru da to u pogodnom trenutku i učini.
(Pretnja se konačno ostvaruje. C. F. je denuncirao U. U.-a, koji još jednom pred Štajnbreherom ima priliku da izmeri svoju grižu.) Ljudi su odvratna, okrutna, smrdljiva gamad koju treba tamaniti svim sredstvima. Zlo je prirodan oblik duha, pa mu se treba pokoriti a ne dezavujisati ga.
On lično ne misli da je „njihovom slučaju“ ako ga čovek nepristrasno pretrese potrebno neko drugo objašnjenje izvan onoga što ga nudi, zapravo nameće samo satansko ustrojstvo duha.
No comments:
Post a Comment