ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
29. april 1954.
Građanin koji zahteva da se država ne meša u njegove privatne poslove, ima pre svega na umu sopstvenu spremnost da se i on sam ne meša u privatne poslove države, u ratove koje ona vodi ili pobune koje ugušuje.
x
D. Z. tvrdi da je hiljadu prosečnih mozgova identično sa jednim velikim. Međutim stvar stoji sasvim drukčije, te se demokratska matematika i ovde pokazuje pogrešnom. 1 mediokritet + 1 mediokritet = 1/2 mediokriteta (što je po realnoj vrednosti u stvari degradacija prvobitne inteligentne količine, jer umnožena glupost može da umnoži samo svoje nedostatke, dakle ono što ima, te imati posla sa jednom budalom ipak je lakše nego se naći pred hiljadu).
Međutim: 1 genije + 1 genije = 2 genija. Očigledno je da u rešavanju jednog tehničkog problema dva stručnjaka imaju dva puta više izgleda da postignu cilj nego jedan, ali je sa gledišta uspeha potpuno jednako, dakle bezuspešno, da li ga rešavaju hiljadu ili samo dva laika.
x
Pravo na štrajk nije sadržano ni u jednom elementarnom individualnom pravu. Ono mu se po svojoj organizaciji, u stvari po organizaciji revolta protivi, jer pošto pretpostavlja zajednicu interesa i njegove zaštite, prestaje da bude lično pravo i postaje javno nasilje.
Štrajkački odbori su u načelu antidržavne organizacije, koje imaju za cilj da ucenom ili nasiljem odbijanja, pribave za manjinu prava koja ruše ekonomsku i političku ravnotežu države. Država, rekao je Platon, ne živi od čovečijih prava, nego od njegovih dužnosti. Od čovečijih prava ona samo umire.
No comments:
Post a Comment