ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
2. juli 1954.
Prva protivrečnost savesti je u njenom poreklu. Bez ove protivrečnosti mogli bi se pouzdati u mišljenje spiritualista da je, bar što se tiče čoveka, geneza završena. Sa njom naziremo u onome što imamo kao saznanje po sebi, tek ličinku iz koje će izleteti jedna nova forma kretanja energije. Nije pitanje kakva će ona biti, nego kuda će voditi. Uopšte, čini se, da tendencije nisu rado raspravljane od filosofa.
x
Istorizam ne treba odbaciti. Dijalektičko tretiranje istorije takođe. Ono što je neodrživo jeste isključivo materijalistička dijalektika u posmatranju prošlosti.
Da li marksistički racionalizirani Hegel konačno stoji na glavi ili na nogama? Sa gledišta jedne čisto spekulativne misli, to možda ima nekog značaja, ako ne samo za sticanje visokih titula na univerzitetima i akademijama. Ono što mene zanima je praktična, politička, ekonomska i moralna posledica ovog „marksističkog postavljanja Hegela na noge“.
Valja uočiti „smrtonosnost sistema“ koji se prihvata kao veltanšaung! Jedna ideja bez „elana“ to je ideja koja ne može imati glave. Jedna ideja bez posledica je nešto što treba bez milosti odbaciti. Ja sam sklon da se divim Marksu i Lenjinu koji su shvatili da ako društveni problem nije jedini koji postoji, onda je jedini koji ne može da čeka!
x
Materijalizam je skolastička doktrina, bolje rečeno to je prividno uspeo spoj između dijalektike sofista, skolastike Svetih otaca i niskog standarda.
No comments:
Post a Comment