ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
15. maj 1954. (nastavak)
Ako pod realizmom podrazumevamo odsustvo ciljeva, osim onih koji su nam dostupni, onda je to jedno podljudsko orijentiranje. Kredo kvi absurdum je najuzvišeniji princip ljudskog duha i jedina garantija njegove pobede.
Napredovati ne znači gmizati od jednog do drugog duhovnog meridijana nego kirkegorovski riziko, prometejska pljačka tajne, samoubilački skok u neizvesnost, avantura apsurda, kome svojim prisustvom pridajemo značenje. Energija nije mirna i široka struja svetlosti koja prožima materiju, nego diskontinuiran niz bljesaka odvojenih tminom prikupljanja, sažimanja.
Volja je manje zavisna od nas nego što mogu da pretpostave ljudi, koji je naziru u pokretima svojih udova.
Ona nadolazi i iščezava nezavisno od naših obraćenja. Zato život nije jedno celovito, koherentno življenje, nego smrt ispresecana munjama života. U jednom smislu volja zaostaje za životom jer ne učestvuje u smrti, u drugom smislu ona ga prevazilazi jer mu daje dvostrukost.
No comments:
Post a Comment