ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
8. maj 1954. (nastavak)
Individualno saznanje u stavu „kogito ergo sum“ pretpostavlja definitivnu nezavisnost svesti od svog fiziološkog korelata. „Mislim, prema tome postojim“ je radikalna premisa koja se izričito protivi trializmu čovečije egzistencije. (Namesto subjektivnog, uprošćenog i sasvim neodređenog dualizma materije i duha.) Ona se može upotrebiti jedino metodološki, da izrazi jednu uslovnu nužnost između postojanja i mišljenja, u kojoj iz drugog po sebi proističe prvo.
No i tada se pada u kontradikciju, jer ako mišljenje zahteva organizaciju životno - materijalnih korelata, koju u nužnom vidu ne srećemo kod izvesnih umobolnika, onda ne-mišljenje znači i nepostojanje, pa bi takvi filosofi u potvrdu svoje teze morali zahtevati likvidaciju dobrog broja ljudi na zemlji.
Mislim, to znači da imam svesti, a moje postojanje je nezavisno od svesti o njemu, te je implicirano u somatskom samoosećaju, pa je idealno uzevši nezavisno od njega - jer imamo u banalnim nesvesticama primer prividnog nepostojanja - i zavisno samo od elana kroz triangularnu formu penetriranog u nama kao individualnim celinama. Ono što garantuje naše postojanje nije dakle u krajnjoj liniji ni svest o njemu ni osećaj njega, ni njegova materijalna neporicljivost, nego transcedentno biće.
Nije egzistencija naša, nego esencija energije. Ovo prožimanje nije neka penetracion pacifik, nego fatalna kolizija egzistencijalnih obrazaca između sebe. Na prvi pogled ne čini se da ima razrešenja u totalnom porazu jedne egzistencije, jer smo isuviše naviknuti na njihovo trojstvo, pa nam se život čini nemogućan bez materije i duh bez života, premda su stare teološke škole dozvoljavale ovu poslednju mogućnost.
Ova iluzija je u korenu navika mišljenja. Ona svetu pridaje svoju ograničenost, umesto da teži da preuzme njegove neograničenosti. Evo jednog prostog pitanja: zar su materija, život i svest jedine potencijalne mogućnosti koje je energija u svom objektivnom samorazviću aktuelizirala? Zar se u tom trojstvu iscrpljuje sva njena težnja i sva njena tvoračka moć?
Ljudski um čini se da u ovom domenu nije u stanju predvideti nešto što nije dano. Zato su naši sistemi statični čak i onda kada se svim dijalektičkim sredstvima upinju da svet objasne pokretima. To je zato što ga svode na krug postojećeg. To je zato što mu odriču budućnost.
No comments:
Post a Comment