Dnevnik Borislava Pekića 17. april 1955. (nastavak)

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

17. april 1955. (nastavak) 

„(...) Na međunarodnim konferencijama u Đenovi i Hagu (april - jul 1922.) imperijalistička diplomatija pokušava da stvori ujedinjeni front protiv Sovjetske zemlje. (...)“
x
(Pada mi na pamet da pored optužbi za špijunažu i frakcionašku delatnost, Sovjeti u svojim međusobnim obračunima vrlo retko, gotovo nikad, ne koriste Brutove razloge.)
x
„(...) Ali Lenjinova diplomatija jasno je uvidela borbu koja se vodi u taboru imperijalista, i uzimajući u obzir te međunarodne protivrečnosti, ona je znala da razbije antisovjetski front. (...) Podvojenost i nestabilnost u taboru kapitalističkih zemalja ispoljile su se u činjenici zaključenja sovjetsko - nemačkog sporazuma u Rapalu - 16. aprila 1922. (...)“
(Istorija Diplomatije u redakciji Potemkina )

24. avgusta 1939. ponovila je to uviđanje te je pod sličnim okolnostima sovjetska diplomatija potpisala sa Nemačkom pakt o nenapadanju sa dopunskim protokolima i tajnim klauzulama, koji su dozvolili Adolfu Hitleru da se bez rezerve angažuje na drugoj strani.
x
„(...) Shvatam državu, državni život, politiku kao i čitav život zaista sub specia eternitatis. (...)“ (Tomaš Masarik )

x
U svojoj osnovi platonovska integracija, u izvoru teokratska sklonost u rezultatu samo je pristojno interpretirana demokratija. Međutim, bez obzira na ishod, sub specie aeternitatis (Glenn Miller – Perfidija) važe samo one doktrine koje pogoduju samosaznanju te večnosti.

Ovde je čovek, sa svim svojim „izvornim“, „nezastarivim“, „neprikosnovenim“, „prirodnim“ i svim ostalim pravima kojima su ga snabdeli plemeniti sanjari tipa Rousseaua, neobično mizerno i ništavno zastupljen, te nije pitanje da li će ovaj ili onaj oblik vladavine biti u saglasnosti sa ljudskom srećom nego da li će taj oblik vladavine biti saglasan sa ne-ljudskom opštom istinom, čiji je deo čovek. (Glenn Miller: „Pensilvanija 6-5000“)