Dnevnik Borislava Pekića 1. maj 1955. (nastavak)

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

1. maj 1955 (nastavak)

Vanevropejac: Vaše trudnoće su uvek bile lažne, jer se vaš porod nije nalazio u materici, gde mu je poretkom određeno mesto, nego u stomaku. U civilizacijama vi ste uvek imali posvojčad, a ne decu, te ste bili dobar tutor idejama, ali ne i njihova majka. Samo koristoljubiva maćeha. Iz Azije ste ukrali jednu civilizaciju da bi je podvrgli varvarskoj analizi interesa, a ne mišljenja, i kad je Azija došla da je uzme natrag, vi ste je potopili kod Akcijuma, potukli kod Poatjea, i potisnuli kod Beča. Ja ponavljam, bolest Evrope je moralna. To je griža savesti lopova.

Skeptik: Vi verujete u savest rase?

Vanevropejac: O ne, ja verujem u strah rase. Zar nije Rim koji je gospodario Galijom postao njena kolonija? Zašto ta Galija koju sada zovete Francuskom republikom ne bi jednom postala provincija Indokine, kojom sad vlada?

Aristokrata: Vreme je u službi gospodara!

Pl. anarhist: Vreme ne služi gospodarima da učvrste svoju vlast, nego robovima da je potkopaju.

Skeptik: To je zato što prvi misle na posledice svog gospodarenja, a drugi na činjenice svog ropstva. Uviđam da imate duha, gospodine Plemeniti anarhisto, uvek kad ne mislite na ubijanje.

Hrišćanin: Trenutak vrlo redak, i zato skupocen. On svedoči da je duh nepomirljiv prema grehu.

Skeptik: Osim kada ga opravdava.

Doktriner: Vitez sumnje, ako mogu da vas tako nazovem, ima pravo, jer prvi porobljavaju zbog posledica, a drugi robuju zbog činjenica.

Skeptik: Oprostite, ali moja misao u vašim ustima zvuči tako sakato, da je se ja bez žaljenja odričem. Vi ste je sveli na političku doktrinu i time od jednog oruđa istine načinili oružje interesa.

Ja: To je u prirodi svake svetske doktrine, da pošto je prineta za žrtvu kao Abel, prinosi žrtve kao Kain.

Građanin: Čujem da se u Rusiji događaju dela kanibalstva.

Hrišćanin: Jevreji kolju vernike.

Doktriner (ironično): Kažu da je Dreyfus na čelu Revolucionarnog komiteta!

Građanin: Eto. A ja sam govorio da tog podlaca treba streljati.

Hrišćanin: Sveto pismo u Apokalipsi izričito predviđa ...

Aristokrat (sa dosadom): Ja radije čitam Epikura . I Sapho. Iz Svetog pisma čitam samo lirske psalme.

Skeptik: Vi ste poslednji esteta. To znači da ste prvi.

Pl. anarhist: Trebalo bi vas politi benzinom i zapaliti. I vi se usuđujete da sebe proglasite ateistom! Vi koji ste Bogu dali bokove i grudi žene i od oltara načinili postelju! Jer, nije opasnost u predmetu verovanja, nego u njegovoj snazi.

Skeptik: Vi, građanine Anarhisto, pokazujete lep deduktivan um. Pošto ste pošli od opšte potrebe ubijanja iz nje ste izveli njene posebne odlike. Epikur je ...
 Doktriner: To je sramni agent međunarodnog kapitala!

Skeptik: U stvari vi imate pravo! On je u Upravnom odboru jedne atinske banke. I smeo bih se opkladiti da je mason.


Hrišćanin (Anarhisti): Ovaj gospodin vas obmanjuje. Epikur je živeo za vreme Komune. Bio je delegat Komune pri Francuskoj nacionalnoj banci kod guvernera De Pleka, član Međunarodnog radničkog udruženja i agent g. Bismarcka . Osim toga izdao je 1873. knjigu Moje uspomene delo koje vrvi od erotomanske nečistoće.

Doktriner (pocrvenevši): Onda je to druga osoba. Ovaj Epikur koga ja znam bio je eser i agent vucibatine Kerenskog .

Skeptik: Ima malo imena da bi svaki čovek nosio svoje posebno.

Ja (tiho): Naseobina spava.

Doktriner: Probudite je.

Aristokrat: Zašto! Najbolje se vlada kad narod spava.

Skeptik: To je tačno - kad čovek spava onda ne oseća da njime vladaju.

Pl. anarhist: Trebalo bi je ubiti, dok spava!

Ja (Skeptiku): Ovo je rekao potpuno mehanički. Ovaj vergl zna samo za jednu ariju.

Pl. anarhist: U njenu korist.

Aristokrat: Jeste li zapazili da su razlozi Anarhiste i Hrišćanina jednaki. Oba ubijaju iz altruizma. Mi smo iskreniji, jer priznajemo da ubijamo zbog nas koji ostajemo, a ne zbog onih koje uklanjamo.

Ja: Vama nedostaje dar za metafiziku.

Evropa (zevajući): Do đavola! Vi ste smrtonosno dosadni. I ja bih tako rado odremala malo, samo da se ne plašim gospodina (pokaže na Anarhistu).

Pl. anarhist: Trebalo bi vas ...

Ja: Dosta! Umuknite ili ću vas udaviti!

Pl. anarhist: Ko? Vi? Mene?

Ja: Ja vas!

Građanin (preplašeno): Gospode!

Doktriner (za sebe): Ovaj haos treba iskoristiti. Do vraga ... šta je rekao Lenjin za ovakve prilike.

Aristokrat: Ako se tučete na dvoboju, biće mi izuzetna čast da vas predstavljam kod gospode, koju će gospodin Anarhist izabrati za svoje svedoke.

Ja: Koješta! Udaviću ga rukama!