Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
11. juli 1955.
„(...) narod (je) omlitaveo. Mi republikanci, mi socijalisti i slobodari, mi od toga patimo danas. Vi, gospodo monarhisti i cezarevci, vi ćete od toga patiti sutra. I vi sami iskusićete kako nije lako napojiti magarca kad nije žedan. Zatvaraju republikance, a niko da se makne. Kad dođe red da hapse rojaliste, ni tada se niko neće maknuti. (...)
Konj je tu, monsenjeru: imate samo da uzjašete. Ali kada budete na njemu, on će mirno leći kraj puta, a vi ćete ljosnuti. Gore kljusine nema od njega, (...). Kome od njegovih jahača, (...) omiljenost nije polomila rebra? (...)“
(Gospodin Beržere u Parizu iz Savremene istorije )
Treba se čuvati preterane omiljenosti. Ona daje pravo na nadu, a kako nijedna nada nije bila ispunjena, ona razočaranima daje dvostruko pravo na neprijateljstvo. Jedan izgubljeni pristalica je neuporedivo opasniji od prirodnog protivnika. Samim tim što je neprirodan. Bisolo na uglu ulice Drue je pametan čovek. Umesto u narod, on se pouzdava u svoje ceduljice.
On zna da je proleterska kao nijedna druga revolucija ne potiče iz naroda, niti je njemu namenjena. I on kaže: „Nije narod suveren. Suverena je nauka“. A nauka su ceduljice.
Pogreška socijanih revolucionara je u tome što smatraju da revolucija mora prethoditi vaspitanju naroda.
Trebalo bi da je obrnuto. Jer kljuse „koje čim ga uzjašete legne kraj puta“ učiniće da njegov jahač „ljosne“ samo zato što se konj kroti pre nego što ga uzjašete. Još u štali. Kad ste u sedlu onda je već kasno. No istorija ne dozvoljava odugovlačenja. Ona je sklona da prezre blage učitelje i da se divi onima koji su svirepi i snažni.
x
Organizacija komunističke vlasti je po svojoj unutrašnjoj strukturi izvorno aristokratska. Trebalo bi da mi ona odgovara. Međutim pošto ona ne selekcioniše prema sposobnostima nego prema vernosti, ne prema spremnosti da se vlada nego prema spremnosti da se služi, valja je odbaciti. Aristokratski metod nije ovoj doktrini imanentan.
No comments:
Post a Comment