Dnevnik Borislava Pekića 13. maj 1955.

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

13. maj 1955. 

Bitka se još uvek nastavlja žestinom koja raste. Osećam se kao eksperimentalni obekt u koncentracionim logorima, nad kojim se naizmenično vrše probe hlađenja i zagrevanja. Počinjem da pretresam njene najbanalnije pokrete, da rasklapam njene misli kao časovničar skupoceni mehanizam koji mu je donet na opravku. (Da bi pokrao rubine!)

Padam kao što nikad nisam padao, i srećan sam zbog toga, iako bih mogao da u sebi prezrem slabića, sve ono što sam čitavog života prezirao u drugim ljudima. Zar je bilo potrebno da se pojavi jedna žena, pa da uništi građevinu koja je odolevala lukavstvu i svireposti sveta? Zar je bilo potrebno da me jedna žena nauči sebi. Nevolja, nažalost, nije više u tome, da li će me ona voleti ili neće, nego u tome:

„Šta započeti sa sobom?“
Čovek zida svet samo zato da on bude srušen. Čovek veruje u svoju kreatorsku i nesavladivu volju, kuša je pred smrću, strahom, poniženjem, bedom, prkosi joj tamo gde podlaci i kukavice uvlače glavu u ramena i pune oči peskom lične neodgovornosti, izaziva je pred nemogućim, vežba je na mogućem, bori se i pati da bi je dokazao sebi, a ne svetu, stavlja joj u službu ljubav,


mladost i strast inteligencije, odriče se u ime nje trenutaka, radi večnosti jednog osećanja rehabilitacije nad sudbinom, stavlja je kao pečat na stvari i bića, i najzad doživljava da se jedna tako iskusna i opredeljena volja slomi pred jednom ženom. Imao sam bezbroj strašnih momenata u životu, ali je svaki od njih postojao samo zato da na njemu pokažem svoju moć.

Ovaj je došao samo zato da otkrije moju nemoć. Mrzim ga, ali sam mu beskrajno zahvalan. Zahvalan sam mu zato što ga mrzim. Mrzeći ga, ja ću misliti o njemu. Misleći, ja ću ga objasniti. Objašnjavajući ga, ja ću ga pobediti.