Dnevnik Borislava Pekića 2 juli 1955.

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

2. juli 1955. 

Prva protivrečnost savesti je u njenom poreklu. Bez ove protivrečnosti mogli bi se pouzdati u mišljenje spiritualista da je, bar što se tiče čoveka, geneza završena. Sa njom naziremo u onome što imamo kao saznanje po sebi, tek ličinku iz koje će izleteti jedna nova forma kretanja energije. Nije pitanje kakva će ona biti, nego kuda će voditi. Uopšte, čini se, da tendencije nisu rado raspravljane od filosofa.
x
Istorizam ne treba odbaciti. Dijalektičko tretiranje istorije takođe. Ono što je neodrživo jeste isključivo materijalistička dijalektika u posmatranju prošlosti. Da li marksistički racionalizirani Hegel konačno stoji na glavi ili na nogama? Sa gledišta jedne čisto spekulativne misli, to možda ima nekog značaja, ako ne samo za sticanje visokih titula na univerzitetima i akademijama.

Ono što mene zanima je praktična, politička, ekonomska i moralna posledica ovog „marksističkog postavljanja Hegela na noge“. Valja uočiti „smrtonosnost sistema“ koji se prihvata kao veltanšaung! Jedna ideja bez „elana“ to je ideja koja ne može imati glave. Jedna ideja bez posledica je nešto što treba bez milosti odbaciti. Ja sam sklon da se divim Marksu i Lenjinu koji su shvatili da ako društveni problem nije jedini koji postoji, onda je jedini koji ne može da čeka!
 x
Materijalizam je skolastička doktrina, bolje rečeno to je prividno uspeo spoj između dijalektike sofista, skolastike Svetih otaca i niskog standarda.
 x
Zlatne maske iz Mikene. Maske Inka. Krznene maske Eskima. Javanske maske od drveta. Poučna je prvobitna demonska uloga maske. Od erotične pantomine tetreba do budističkod Gi-Ga-Kua, od nervozne igre delfina do rituala maskiranih pratioca boga Ko-va-vea iz plemena Elema (Nova Gvineja) meni se čini da se otkriva ljudska orijentacija jasnije nego između „noge“ višeg primata i Engelsove „oslobođene ruke“.


U svakom slučaju „rad“ ne odlikuje čoveka ničim što se ne može u daleko harmoničnijem vidu zapaziti kod insekata. Mravi su na primer jedno izrazito komunističko društvo. Ideja kolektivizma nigde nije tako doslovno primenjena kao kod mnogih vrsta pčela. Što se tiče igre, ona je takođe životinjskog porekla. Prvi čovek postao je sa prvom maskom koju je stavio na svoje lice, da dočara demone i umilostivi bogove. Ovu lošu naviku nije izgubio ni do danas. Ima političara koji prostu činjenicu pozorišnog porekla čoveka ne bi smeli da zaborave!

U prihvatanju ideje kontinuiteta imamo pre svega jedno moralno opredeljenje. Jedan uzrok ne može biti nevin u pogledu posledice koja mu sledi. Tražiti nezavisnost od nužnosti sleđenja,znači pre svega unapred isključiti iz sebe svaki uzrok. Između slučajeva ne postoji obaveza. Samo drugi slučaj.
 x
Izabrati - to zvuči ljudski.