Dnevnik Borislava Pekića 9. avgust 1955.

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

9. avgust 1955. 

Dva pravca svetske literature: Intelektualistički (sa snažno podvučenim masohističkim obeležjem) kao da ima svoje rano poreklo u Novom zavetu, i pošto se oslobodio verbalnog intelektualizma Huxleya nalazi svoja predvodnička imena u Dostojevskom, Kafki, Sartreu, Mannu, i vitalistički (sa isto toliko izraženom sadističkom notom) i poreklom u pričama Starog zaveta, koji je kod Zolae napredovao prema Caldwellu , Faulkneru i Irwin Shawu . Bilo bi neumesno jedan oporeći radi drugog, kao što bi bilo neumesno odreći se jahanja konja samo zato što imamo kola.
 x
V. je otputovao. Za Eksperiment valja čekati do nove sezone.
x
Nije li najbolje prezreti jalova razmišljanja o tome gde je bila pogreška, na kome mestu je zid što smo ga gradili oko sebe popustio? Smisao nije ležao u eventualnom uspehu nego u činjenici samog poduhvata, same pustolovine.
3. novembra 1948. trebalo je da se održi prvi konsultativni sastanak između delegata Saveza demokratske omladine i „Izaslanika“ vojno-političke emigracije u Salcburgu. Na sednici Glavnog odbora, koja mu je prethodila, ja sam kao politički sekretar bio određen da predstavljam organizaciju, i da dobijem informacije o prirodi saradnje koja nam se nudi.


Smisao mojih ovlašćenja jasno dokazuje sumnju, koju je Glavni odbor u celini gajio prema emigraciji, i zlonamerna je bila svaka tvrdnja da smo mi išli na taj sastanak sa gotovom odlukom, da pristanemo na saradnju u ma kom vidu, ako bismo u zamenu dobili radio stanicu i dovoljnu količinu oružja. (Sud je stao, uostalom prirodno, na stanovište da je naša namera bila prejudicirana 3. članom Statuta koji predviđa pripremu za oružane akcije.)

Moja su ovlašćenja, međutim, bila daleko uža. Ona su se ograničavala isključivo na prikupljanje informacija, o kojima sam imao da podnesem iscrpan izveštaj Glavnom odboru. Izbor sam primio sa žaljenjem, jer sam bio kategorički protivu svake radne kombinacije, koja bi uključivala obaveštajnu službu.

Od svih članova Odbora dobio sam iskrena uveravanja o njihovoj solidarnosti, i mislim da sam uspeo da i kod poslednjeg usadim uverenje, da će nas i najmanje pogrešan korak u ovim pregovorima dovesti u neprijatan položaj prema ljudima, i kompromitovati naše napore da organizaciju zadržimo u ideološko-političkim okvirima. (1954. za vreme mog letovanja na Tari, moj rođak Z. D. - inače komunist - pokušao je da dokaže neizbežnost upravo takvog razvoja događaja, koji „proizilazi iz same prirode kontrarevolucionarne delatnosti“.

 Čini mi se da je ovakvo tumačenje, ako ne maliciozno, ono svakako sovjetski uprošćeno. Meni nije poznato da li su, primerice Buharin i desni, ili grupa Zinovjev - Kamenjev , zaista bili nevin u pogledu svojih veza sa Belim kontrarevolucionerima i intervencionističkim silama - ali ne mogu verovati da se za špijunažu može učiniti odgovoran jedan Lavrentij Berija . To mi izgleda u najmanju ruku preterano.

Ja i sada držim - a to sam rekao i svom rođaku - da prljav čin ne mora nužno da proistekne iz same činjenice da se čovek bori protiv jedne „moralne“ ideje. Bez sumnje praksa komunističkih partija na Zapadu dokazuje suprotno. Ali zar, sa svoje strane to neizbežno mora dokazivati i da one demokratske na Istoku moraju biti špijunske? Mišljenje Z. D.-a bilo je, međutim, u jednoj pojedinosti umesno.

On je naime smatrao da je Komitet, nakon našeg odbijanja da radimo po njihovim intencijama, preko Engleza izdao organizaciju Upravi državne bezbednosti.) Sada sam stavljen u položaj da pregovaram o razbijanju okvira, koje sam pišući Statut sam stvorio.- Morao sam se odlučiti. Naravno, ja sam mogao da odbijem poverenje koje mi je Odbor tako „velikodušno“ ukazao, ali nisam mogao da baš u mom izboru ne vidim jednu šansu.

Moj pristanak nije bio diktiran strahom od izvesnih represalija (koje su uostalom usledile; bio sam kažnjen opomenom pred isključenje iz najvećeg tela organizacije) niti željom da prejudiciram odluku GO izvan opšteg duha Programa i Statuta Sdoj. Doduše imao sam u vidu moralne represalije, koje bi nam ma kada pristanak mogao doneti. Od toga bi nas jedino pobeda mogla sačuvati. Intimno je još nisam video.