ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
11. oktobar 1955.
Došla je da mi kaže da je juče bila u kinu sa ( ). Time je stvar ponovo došla u akutnu fazu. Razlika je samo u tome što više nemam vremena da mislim na nju. Tromesečna noveleta je završena hendikepom. Ali ja bih bio slab romanisijer kada bih pisao samo jednu noveletu.
Povišena duševna temperatura, neka vrsta latentne razjarenosti (koju preporučuje Faulkner) mora se održati po svaku cenu. ( ) je šarmantna žena, iako ima preuska bedra.
x
Kad se odbrambeni refleks jedne nacije sažme u volju, onda on daje nešto poput Hitlera. Tako bi se moglo reći kada to ne bi bilo neizvesno. Ma koliko u postupcima političari hteli da pronađemo predviđaje i često uspevali da otkrijemo njegov privid, uvek najzad doznajemo da su ti postupci kao i ma koji drugi samo „slepo gađanje“. Radi se samo o tome da se puca brzo i mnogo.
Onda postoji nada da će poneki hitac pogoditi cilj. Politički genije jeste volja, ali nije usmerena volja. Podsticaj je van njega. Za mnoge političke odluke koje nam istorija predstavlja kao obrasce razuma, siguran sam da su ishodi jedne duševne histerije, jedne ćudi, slučajnosti kojoj slučajni uspeh daje pravo da se nazove nužnošću.
Političari mi liče na junake Sartreove novele Zid. On neće da izda, ali izdaje, jer da bi odvratio policiju od pravog skloništa šalje je na groblje, ne znajući da se upravo na groblju krije njegov progonjeni prijatelj. Nepogrešivost je svojstvo koje potiče od jednog sukcesivnog niza slučajnosti.
No comments:
Post a Comment