Dnevnik Borislava Pekića 4. septembar 1955.

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

4.septembar 1955. 

Politička istina je samo jedna izvodiva mogućnost.
 *
Doktrine danas imaju samo dekorativni karakter. Centralna voćstva doktrinerskih stranaka odnose se prema svojoj ideologiji isto onako neobavezno i oportuno kao kardinali prema Učenju Svete Apostolske Crkve. Ali sveden kod intelektualaca na ništicu, uticaj doktrina još uvek je jak kod primitivaca. Svuda gde religija ima nekog izgleda ima ga i politička doktrina.
*
Praktičan zadatak: ideologiju treba svesti na krilatice, na dosetke koje se pamte.
 *
Neprijatelj se može smaći, njegova ideologija zaboraviti. Prava opasnost svakoj organizaciji preti od nihilizma.
*
Ko uništava tradicije uništava naviku žrtrvovanja - njega očekuje poraz.
*
Nijednoj politici ne škodi umereni misticizam. Najefikasniji istorijski pokreti su ga gajili: hrišćanstvo, Slobodni zidari, jakobinci, fašisti, komunisti.
*
Utopije ne smeju da postanu javne. Narod mora imati stvarnost, a ne budućnost pomešanu sa misticizmom.
 *
Put istini je biti svedok. Put lepoti vodi samo kroz saučesništvo.
 *
Čistota je ponekad nagost.
*
Filosof je onaj koji poseduje sistem. Političar je onaj koji ga se ne drži. Negde na sredini stoji državnik.


 x
Čitava stvar leži u onih sedam dana pupljenja. Od toga kako ću ih opisati zavisi uspeh Konfidenta. Potrebno je prethodno isključiti iz svakog uticaja razlog. Ako mi pođe za rukom da uklonim svaki mogući razlog izdaji, ostaće u tih sedam dana jedino čista egzistencija u postupku samostvaranja. No bitna je opasnost u introspektivnom razlaganju koje k tome ima jedno davnoprošlo obeležje - svaka misao se shvata kao razlog.

Niz misli koje slede jedna iz druge, daju ga svejedno da li to pisac želi ili ne. Ovo važi i za prezent i za perfekt. Ostaje da se iz „centralne scene“ izbaci tok, ukloni svaki red, po mogućnosti sve što se odnosi na stvarnu suštinu scene. Onda bi se, međutim, nekakav tok morao podrazumevati što je, možda, još nezgodnije.

Tada bi se nametnulo pitanje: kako je došlo do restauracije scene koja nije ni postojala. Naime kako je moguće da se J. I. vratio u prošlost, kada je između njega i te prošlosti ležala potpuna i prazna pustinja?
x
Bio kod ( ). Svirala mi je Šumana. Opet sam bez razloga bio strašno miran. I lišen. Kako ona to postigne sam đavo treba da zna. Da čovek nema niti jedne misli u glavi, a da ipak nešto intenzivno doznaje. Tačnije da to nešto upija kožom na način jednoćeliskih organizama. To se predočavalo kao da dolazi iznutra, premda je jasno bilo da vodi spolja, iz nekog strašnog beskraja vlastitog krvotoka. Mora biti da se tako preduzima zločin.
 x