ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
6. oktobar 1955.
( ) se vratila. Bili do jedan sat u „Inženjerskom klubu“. No čini mi se da je sve već kasno. Osećam prazninu koju ne može da ispuni svojim prisustvom. Da li tu prazninu, tu jezivu pustinju duha može ma šta do kraja da ispuni?
Ne nostalgija koja se širi izvan kruga moje savesti, nego nostalgija unutar toga kruga - nostalgija savesti same. Ona najednom odlazi izvan tog kruga. Time prestaje da postoji stvarno. Jednostavno ju je izbrisao Božanski vetar , mala knjižica od jedva stotinu strana.
No comments:
Post a Comment