Dnevnik Borislava Pekića 6. septembar 1955. (nastavak)

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

6.septembar 1955. (nastavak) 

„(...) Šef jugoslovenske nacionalne grupe Vladimir Simić je podržao predlog rezolucije o jačanju Unije koji je podnela britanska grupa. Tom prilikom Simić je izjavio da je sasvim pravilno što je u rezoluciji rečeno ’da parlamenti predstavljaju najsolidniju osnovicu međunarodnog razumevanja i saradnje’ i što je u njoj pomenuta deklaracija Vrhovnog sovjeta SSSR kojom se čini apel za uspostavljanje direktnih odnosa između parlamenata. Po rečima Vladimira Simića, cilj ove rezolucije je jačanje autoriteta parlamenata, akcija za konsolidaciju mira i favorizovanje uspostavljanja i razvitka parlamentarnih institucija. (...)“

 Jugoslovenski predstavnik na zasedanju Interparlamentarne unije dijalektički podržava britanski predlog rezolucije čiji je cilj „jačanje autoriteta parlamenta (...) i favorizovanje uspostavljanja i razvitka parlamentarnih institucija“. Uostalom protivrečnost same rezolucije je očevidna. Jačanje parlamenta je jačanje demokratije - razvijanje parlamentarnih institucija je slabljenje demokratije.
 x
Danas pomagao Cv. u pisanju Dubrovačkih letnjih igara koje će verovatno izaći u NIN-u sa ilustracijama S. Bogojevića . Puno tvenovskog duha koji je obojen specifičnim kolorom dendi-žargona. Prva se reportaža odnosi na „češljanje“ pojam koji znači „odvajanje“ = uzimanje novca od „pečurki“ = imućnih strankinja.
x
Ima ljudi koji ne mogu progovoriti ni reči u napetom prisustvu gomile. Ima ih kojima misli zamru, te ne mogu ni da misle. Poneki ne može da koitira, ako ga posmatraju. Danas sam video čoveka koji me je proždirao pogledom kad sam stao iza njega u javnom klozetu. Nisam u početku znao šta se događa, ali kad sam opazio, on je već otičao pred drugu školjku. Tada sam počeo da ga intenzivno posmatram.


Pozeleneo je i prilično se oznojio dok je uvideo da neće ništa napraviti. Onda je otišao. Imao je silno patničko lice. Kao Sveta Katarina kojoj čupaju dojke. A možda je i on jedan od kolektivista. Zajednica imovine, žena i svega ostalog. Zajednica prohteva i potreba. Kolektivista u svakom slučaju koji se nije osmelio na krajnje zaključke što izlaze iz ideja. Promiskuitet u sterilnim čaršavima.

Javne kuće uređene kao bolnice. Kroz hodnike koji smrde na antiseptike, promiču lekari, psihijatri, psiholozi sa svežnjevima tekstova u rukama, anketni činovnici opštine, prostitutke klasificirane prema stepenu, obliku i metodama draženja.

Skotomani, veterinari koji nadgledaju kuje dražesnih oblika, fetiši na pokretnim stolovima koji se posle upotrebe dezinficiraju u karbolu, kutije za bičeve, nekrofili u redu pred lešinom device, administrativni činovnici sa važnim izrazom na licu, bestrasni kao alge, pametni i obzirni, starci koji su snabdeveni ulaznicama za prvi red amfiteatra, staklene kugle sa fekalijama za fekaliste, kraj zida u nemom redu egzibicionisti kojima je kao zajednička prostorija dodeljen hodnik.

Sve na visini naučno shvaćene ljubavi. Sve pod nadzorom države i njenih lekara. Čitavo osoblje kastrirano, jer to zahteva nepristrasnost. Grafikoni, tabele, prikazi izrađeni u raznobojnom tušu. Na spavaćim sobama buše za kontrolu. Svakom koitusu prisustvuje konzilijum od jednog lekara, psihijatra, psihologa i predstavnika vlasti uz pomoćno osoblje. Nesreće su isključene. Osim toga sve ide na teret socijalnog osiguranja.
x
Mir je kao i Rat jedan uslovni refleks. Ako dovoljno dugo i u dovoljno velikoj količini ljudima ponavljate da se treba tući ili da se ne treba tući (iako za oboje nema razloga) oni će se tući ili se neće tući - već prema prirodi vežbe - i bez vaše naredbe, ako se steknu svi uslovi za osećanja za koja su navikli da te uslove slede. Pogromi protiv Jevreja u Rusiji i Nemačkoj posle 1936, pokolji Evropljana u Ued Zemu, ubistva u Keniji, najezde, čitav Drugi svetski rat, je samo jedan golem uslovni refleks u dejstvu. Pas urliče kad dođe čas da bude hranjen, iako hranu još nije ni video. On doživljava svu tehniku varenja bez ijednog komada mesa u trbuhu. Ovi uslovni refleksi su od neocenjive važnosti za sve masovne pokrete. U tom smislu državnici i političari imali bi mnogo toga da nauče od fiziologa.