Dnevnik Borislava Pekića 7. septembar 1955.

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

7.septembar 1955. 

Jutros sam na fakultetu sreo ( ). Odvela me je u „Central“. Smrtno se prestravih da me ne ugnjavi ispovestima kao mala gospođa Y. (Milje je, uostalom, bio izvrstan za torturu koju mistici zovu oslobođenjem duše - psihičkom katarzom doktora Broyera : polutmina manastirske ćelije, varnice poput leptira kao u nekom feničanskom svetilištu Balu, na mrkom drvetu kojim su obloženi zidovi čarobne tajne sveštenika ljubavi – „Rasedlane senke, kopita senki“.

U daljini bruji: Njegovo kraljevsko veličanstvo Pavle I i Fredericka od Grčke prolaze Studentskim trgom u posetu Gradskom narodnom odboru.) Osećam se kao Antoni Bovis koji je u starom albumu otkrio svoju Meri Amberli . Doduše ovaj fotografski snimak nema neku amberlijevsku sentimentalnu predistoriju, ali prisiljava na takvu budućnost što je još gore. ( ) je - riba „drhtulja”.

Ipak ... Gospođa ( ) i gospođa ( ) sa svojim kćerima. Gospodin ( ) koji prati stare dame sa slamnatim šeširićima u koje je zadenut krasuljak. Sa drskim i prituljenim licem prolazi duga i drhtava kolona baka i staramajki da u Pavlu I pozdrave načelo monarhije. „Živeo kralj“ cvileće svojim napuklim glasovima i pri tome misliti na Petra, a ne Pavla. Posle bezmalo dve decenije žučljivog ćutanja avet će progovoriti pred nosem jedne republikanske milicije u belim rukavicama.

Maršal će u svojoj zdravici diskretno izbeći da spomene vojne obaveze Balkanskog saveza. Njegovo grčko Veličanstvo će se pokazati na visini situacije (otmenije nego onaj histerični Menderes sa kojim je menjanje zdravica ličilo na priču o „striženom – košenom“). Njegovo grčko Veličanstvo neće ih spomenuti.

Za to vreme će g. ambasador republike Turske g. Sadik Kavur zajedno sa ordevrom gutati paklenu mašinu solunske produkcije, a njegov grčki kolega komadiće stakla sa izloga grčkih radnji u Smirni i Istambulu. Njegovo grčko Veličanstvo će možda u srpskoj kuhinji - komunističke varijante - osetiti malo od dima sa Gramosa.

Kažem možda, jer suvereni suvereno zaboravljaju. On neće primetiti da bi njegovi domaćini do sebe radije gledali g. g. Markosa i Zachariadisa . Gradski narodni odbor predaće kralju poklone. Da li će među njima biti i komplet Ježa 1945. do 1948. godine.
x
Umetnosti i kultura. ( ) mi javlja da je ( ) proglasio Dubrovačke letnje igre neliterarnim (?).( ) smatra sa puno duha da se drukčiji sud ne može očekivati od čoveka koji je u toku čitavog života osim vlastite poezije pročitao samo Jesenjina i Narodni kuvar - doduše ni njega celog, nego samo tekstove koji se odnose na spravljanje domaćih pića.


Sećam se da mi je jednom preporučio „intuiciju“ kao jedino sredstvo koje talenat može da upotrebi bez opasnosti od neiskrenosti. Nesrećni nosorog! A uprkos tome jako simpatičan. Kao da bi intuicija imala da bude nešto drugo nego akcija uma, koji nije svestan samog sebe. Kao da njeno poreklo nije u semenu iz koga se rađaju najfinije intelektualne analogije: matematska teorema i Rekvijem M. P.

(Uostalom umetnost i jeste permanentna analogija sa sobom i sa svetom.) Izgleda kao da pisati pesmu nije ništa drugo nego izdisati vazduh - jedna disimilacija nagonskog iskustva. Osim nekoliko izvrsnih stihova, čitava ( ) poezija dokazuje jedan skroz antiintuitivni stav, ako ovaj „neposredni kontakt“ razumemo u romantičarskom smislu. Što su ostali stihovi loši nije krivica do intelekta, kao takvog, nego do „njegovog“ intelekta.

Nekorektno je osuđivati medicinu zbog toga što poneki lekar ubije svog pacijenta umesto da ga izleči. Pada u oči da su protagonisti „intuitvnog kontakta“ sa predmetom umetničke obrade, među kreatorima poglavito oni koji nikad nisu bili sposobni - iz konstitucionih ili stečenih razloga - da sa tim predmetom uspostave ma koju drugu vezu osim mutno, razliveno osećajnu. (Šta više ovde se ne radi ni o osećanju koje nužno pretpostavja mišljenje, nego o najbanalnijem tropizmu.)

Reakcija na stvar neposredno, u ime nekog „duboko izravnog“ dodira sa onim što ona implicira - zar to nije nadražljivost na nivou micetozoe ! Kad hranljiva materija dođe u neposredan, dakle mehanički dodir sa jednoćeliskim bićem, ona biva od njega jednostavno asimilovana takva kakva jeste. Krasna trofična uloga motiva! Kad se vakuole napune, onda je to jedan potencionalni talenat. Kada se isprazne onda je to knjiga (...).

Romantici su neverovatni dogmatici. Po svojoj isključivoj predanosti jednom izvoru i jednom proroštvu oni podsećaju na patriste. Pa ipak se ovo shvatanje može smatrati refleksivnim, istina ne u smislu postojanja jedne refleksije između pisca i predmeta (zapravo mnoštva refleksija) nego u smislu postojanja jednog refleksa koji reguliše ponašanje inspiracije u svetu.

Na izgled refleksija se pokazuje kao jedan uslovni refleks (što i jeste do izvesne mere, jer dobro asociranje stvar je vežbe i dugotrajnog ponavljanja). Intuicija bi onda bila bezuslovni. U stvari ona ne saopštava meni ništa što prethodno već nije bilo u svesti kao saznanje. Zatim: što nije postojalo u svesti kao odnos - kasnije iracionalističko otkriće. Intuicija liči na moreplovca koji bi se hvalio da je otkrio Ameriku 300 godina posle Christophera Columbusa .

Međutim, on je svojim otkrićem samo dokazao otkriće svog prethodnika. Zatim, hoće se da intuitivna poezija isključi obrazovanje (sa njim se eliminiše interes za svet, koji se tako gleda očima ribe). Kada bi ( ) dao sebi truda da analizira Eliota , Spendera ili koga bilo od modernih, uvideo bi da obrazovanje čini pretežnu polovinu njegovog talenta. Tema je stvar osećanja koje se predstavlja kao ideja (za njih obratno).

Ali varijacije mogu biti razvijane jedino ako pisac raspolaže mnogobrojnim odnosima sa temom, ako je prima svim oblicima svoje refleksije. Obrazovanje, koje znači interes, omogućuje da se ti odnosi pre uspostavljanja saznaju. Malo je pisaca koji ne priznaju da dobar deo svojih novih ideja nema za svoju pojavu da zahvali starim. Jedna na izgled indiferentna reč provocira bujicu. Jedna ideja - filosofiju. Jedan šum - simfoniju i odblesak sliku.