Dnevnik Borislava Pekića 7. septembar 1955. (nastavak)

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

7.septembar 1955. (nastavak) 

( ) juče nije došla na sastanak. Bio sam besan. Nisam hteo da je izvinim čak ni pretpostavkama o bolesti, iako se loše osećala poslednjih dana. Od ( ) dobio njen telefon. U stvari ispalo je da sam ja kriv, jer ona i nije trebalo da dođe kod mene, nego smo imali da se nađemo kod Glavne pošte. Dođavola, odsada i to moram beležiti.

Ne želim da doživim još jednu ( ) istoriju. Traumatično dejstvo ljubavi, kada ona dejstvuje preko maksimalnog praga. Slično temperaturnoj draži koja može izazvati glosiranje, ugodnost, ali i opekotine. Profesor Ba. tvrdi da su najefikasnije draži koje odgovaraju maksimalnom pragu. Ali ko može sprečiti da ga one ne pređu?
x
„(...) Bez predstavničkih ustanova mi ne možemo zamisliti demokratiju, čak ni proletersku demokratiju. (...)" U komunističkoj izbornoj tehnici - jedna lista - sadržano je očuvanje pozitivnih odlika parlamenta i eliminacija njegovih negativnih svojstava. Demokratski princip opredeljenja koje je slobodno - princip od više psihološkog nego političkog značenja - stilizovan je prema zahtevima jedne oligarhijske vladavine.

Biranje predstavnika tako prestaje da bude biranje narodnih zastupnika, nego postaje jedna kooptantna metoda. Lista je strogo ograničena prema vernosti revoluciji. Birači praktički mogu da glasaju isključivo za komuniste ili njihove kolaborante. Ova tehnička finesa izbornog sistema obezbeđuje radni duh skupštine. In primo: zato što narodni zastupnici i pre izbora pripadaju oligarhiji, koja je na vlasti, i što impliciraju jedinstvo duha i volje. In sekundo: zato što su oslobođeni ne samo strančarstva nego i lokalnih interesa birača.

(Mogućno je u uslovima jedne aristokratske oligarhije ovaj izborni sistem još više pomaći u pravcu prividne demokratije, objavljivanjem više lista umesto jedne. To što nekoliko protivkandidata očituju samo izvesne razlike u sposobnostima za vršenje vlade u istom oligarhijskom duhu - to je taj privid. Psihološki on je neobično efikasan.)

„(...) takvog poretka kada će sve jednostavnije i jednostavnije (!) funkcije nadzora i polaganja računa izvršavati svi po redu (!) kada će one postati navikom (!) i naposletku otpasti kao naročite funkcije naročitog sloja ljudi (!). (...)“
Demokratska iluzija odvedena u apsurd. Politička doktrina koja udovoljava jednoj težnji, koja bi po sebi morala da iščezne u komunističkom društvu. Sve dok se vladanje smatra unosnim - i u psihičkom i u fizičko-materijalnom smislu - ovaj sistem „svih po redu“ biće aktuelan u mozgovima demokrata. U stvari, ne radi se o tome da upravljanje iščezne u najvećem broju svojih današnjih i bitnih ispoljavanja, nego da se to upravljanje svede na jedno tehničko savršenstvo.


Tome će verovatno moći da pomogne izvesna uprošćenost političkih odnosa u jednoj budućoj asocijaciji ljudi. Progres mora biti upravljen i sa njim se na ovaj ili onaj način mora vladati. Ali je bitno ko i kako vlada, a ne da li uopšte vlada. Pojam „vladavine“ izaziva kod anarhista jedan paroksizam besa i straha, samo zato što ga vide u obliku romantičnih lanaca i policijskih pendreka. To je literarno shvatanje vlade, kao što je individualni teror dramatsko shvatanje opozicije. Iščezavanje klasične države sa njenim zaista apsurdnim prerogativima je pitanje vremena i tehnike.

Ali njeno iščezavanje ne znači i iščezavanje vlade. Oblasti vladanja se mogu promeniti, jedne da budu zamenjene drugima, ali princip vladanja ne nad-vladavanja ostaje, jer on je u biološkoj organzaciji individue. Pogreška doktrinera je u tome što pod vladom razumeju isključivo jedno političko upravljanje.
x
Animalni nagoni: u okviru političke taktike. Učiniti rušilački instrinkt najpre univerzalnim, a zatim usmeriti ga na bitne tačke režima: to je revolucionarni smisao. Vladati talasima iz same dubine mora.
x
Za izazivanje revolucije neophodna je strast. U njenom sprovođenju ona smeta. Danton je izazivao nemire, ali ih je Robespierre koristio. 10. avgust bi bez Robespierrea bio kompromis sa kraljem. Sa njim bio je on kraljevo pogubljenje.
 x
Mistika pogoduje zaverama. Lobanje, krstovi, amblemi, hijeroglifi. Simvoli i polutmina. Negde sam pročitao da religiozna atmosfera podiže proces industrijske proizvodnje. Ona pomaže revoltu da se oseti božanskim i neodoljivim. Zato je svaki poraz i praćen opadanjem vere. Nema ništa neoprostivije od izdaje bogova.