ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
13. oktobar 1955.
Problem je u načinu na koji autobiografiju treba pretvoriti u biografiju, a da se pisac ne liši onog religiozno ispovednog osećanja koje jemči iskrenost. Romani se po tipu i dele jedino prema stepenu u kome je taj preobražaj ispunjen. Umetnost na kraju krajeva nije ništa drugo, nego jedna samo-psiho-terapija. Usled toga je upravo neophodno da kraj sve tehničke distancije, pisac zadrži onu istu odgovornost za osećanja svojih ličnosti koju ima za svoja sopstvena.
Umetničko poštenje, međutim nije u potpunosti jedna iskrenost doživljaja nego doživljaj iskrenosti, a to mnogo menja na samoj stvari. Doživljaj iskrenosti je jedna manje više logička, iako formalna kategorija. On implicitno proizvodi autentičnost jednog teksta. Iskrenost doživljaja je međutim nešto što garantuje stvarnost kao takvu, ali ne i njenu umetničku autentičnost.
To je jama u koju su upali, polomivši svoje talente, mnogi pisci među kojima sovjetski pisci nisu poslednji, iako su egzemplarni. x Schlegel ima u jednoj poenti pravo. Istorija se sama po sebi nalazi u protivrečnosti sa apsolutnim, koji je ne-kretanje. U tom slučaju njena protivrečnost sa apsolutnim je i antinomija apsolutnog koje je nepokretno, ali koje se kreće u istoriji sa istorijom. Istorija je protivrečnost apsolutnog duha u sebi.
Ono što je Schlegel uzimao kao izvorno, ono i jeste ne-kretanje. Iz apsolutnog (ne) kretanja ne može spontano nastati nikakav pokret. Tu je Schlegelova zabluda. Ako se, međutim, apsolutno shvati kao nešto pokretno u sebi onda tom kretanju može i mora slediti mir. Pokret ne mora biti zaustavljen da bi postao mirom. On biva iscrpljen. Mir nije zaustavljen nego istrošen pokret. Poteškoća svakog monizma je u traganju za jedinstvom površina.
Nema ničeg površnijeg od prirode. Dokaz njene površnosti je njena raznovrsnost u formama. Ovo se odnosi i na istoriju u meri u kojoj je ona samo oblik energije - kao volje. Istorija nije kategorija energije. Ona je sporedan produkt tihog prodiranja svesti u život. Ona, zato samo ilustruje napore svesti da se izoluje. Istorija se ima prema događanju kao legenda prema svom izvoru. (...)
x
Teorija zadesa: Alternativa - kornjačin oklop, ježeve bodlje, izlučevina tvora i žalac zmije. Daleko od spontane aktivnosti sve su to samo stanja neutralnosti. Postoje dešavanja (u stvari zadešavanja) koji po opštem tipu, takoreći po svojoj eksplicitnoj formi spadaju u red slučajnosti, a ipak su više nego predodređene čitavom kulturno-istorijskom strukturom epohe.
Gubitak slobode, sveden na pravni obrazac znači ravnotežu slobode. Radi se o jednoj atrofiji ličnog, pojedinačnog morala. Moral kao generalna navika prestaje da bude samostvaralački, pa prestaje da bude svaki moral. Zakon je antagonist opredeljenju, jer ga sadrži sobom. Prema tome ako je moral svako opredeljenje, onda je svaki zakon amoralan.
xSa Myronom razgovarao o dubokoj promeni recepcije. Stav ljudi prema materiji se menja iz osnova. No takva je kulturna istorija zadnjih nekoliko vekova i zahtevala bi enciklopedijski rad čitavog biroa. Odista niko nema volje da se poput nemačkih gimnazijskih profesora za čitav život zakopa, da bi napisao nekoliko debelih knjižurina neke Uporedne fonetike!
No comments:
Post a Comment