ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Decembar 1955 (III nastavak)
„Dnevnik Jude Is.“:
Petak, 7. maj.
Danas smo imali sednicu Nastavničkog saveta. Sednica je sazvana povodom učenika X. koji imajući izvestan crtački dar, iskoristio ga da na spoljnoj glazuri klozetske šolje naslika g. Y. profesora maternjeg jezika. G. Y. je izrazio mišljenje da mesto koga je učenik X. izabrao da otkrije svoj dar dokazuje i njegovu podlu nameru, sa čim se gospodin Z. nije mogao da složi, jer - rekao je on - na mestu o kome je reč i za čije se spominjanje on izvinjava nalaze se ispisane i lepe maksime latinskih pesnika Lukrecija , na primer, a potom navede stih i ljubavnu prepisku, ako se tako može reći, koja oplemenjuje svako mesto koga se dotakne.
Ili gospodin Y. nalazi da su neke osobe vrednije od latinskog pesnika, pa se stide njegovog društva i ako je tako, njemu (Z.) je žao, jer to pruža sasvim naopaku sliku i, neka prisutna gospoda oproste, i o njemu lično što on ne može dopustiti ako samo pomisli na to da je nevin.
Gospodin Y. sa svoje strane nađe da on nije odlazio t a m o da se obrazuje kao neki, nego da je obrazovanje crpao na dostojnijem mestu, čime ne želi naravno nikog da omalovaži osim onog ko to sam ne želi, a to niko ne želi, nadam se - reče i probode pogledom gospodina Z. ali, u ime jednog moralnog načela, on zahteva da se stane na put vređanju njegove osobe i u slučaju koji je iznesen pred cenjeni Savet i pod okolnostima pod kojima Savet pretresa taj slučaj.
U protivnom on će pronaći način da svoju zaštitu uzme u svoje ruke ili preda u savesnije ruke, pa unapred mora da opere ruke od posledica po i z v e s n e , po učenika X, na primer, koji ovde gde bi morao biti primerno iako ne okrutno kažnjen, nalazi na potporu, stidnu, gospodo - rekao je - stidnu kad se uzme u obzir karakter prestupa i njegov dalekosežni značaj za odgoj mladih ljudi koji su povereni ovom vrlo poštovanom skupu, poštovanom naravno u izvesnim granicama koje će, on mora reći, biti određene odlukom koju će skup doneti u stvari učenika X. (Ton je važan, da odredi do koje je mere Juda nastojao da sve događaje u prvoj fazi pre vraćanja na izvor mita svede na goli sadržaj, izbegavajući da mu da stvarnu formu. Dnevnik ima za zadaću da ne dirnuvši u istinitost događaja ipak izvrši duboku izmenu njegovog smisla. To je ono što Juda naziva racionalnim postupkom kad je u pitanju stvarnost. Događaj o kome je reč, u dnevniku od petka (7. maj) važan je zbog toga što se u njemu između ostalog radi i o učeniku T. koji je prijavio svog druga Y. za inkriminisani crtež.)
Pri opisivanju postupaka Adamovih koji proizilaze iz njegovih navika, treba stalno držati na umu kakvi ti postupci treba da izgledaju posle dejstva Stranca. U ovom delu romana koji se odnosi na Adama i Stranca detalji su od najveće važnosti.
Nestanak Adama ne zapaža čak ni gimnazija u kojoj je predavao geografiju. To primećuje Stranac. (Od momenta iščezavanja Adama, preuzima Stranac glavnu ulogu u priči, te se tako „Kraba i morska vrećica“ nastavlja uprkos tome što je stvarno već završena. Može se dalji njen nastavak smatrati četvrtim romanom - vođe.)
Juda nastoji da svoj život postavi na strogo naučnu, racionalnu osnovu. Njegova beležnica služi za uništavanje prošlosti, za potpunu integraciju događanja u refleksiju. Zato nastoji da kroz svoj dnevnik uništi formu dešavanja i njihov smisao preobrazi u suve formule.
Ne bi li bilo pametnije, dakle efektnije, da Adam bude profesor biologije, istorije ili ........... U vezi literarnih analogija.
Indiferenti - Ignoranti. (Nisu li sva trojica pomalo ignoranti? Ispitati tu varijantu.)
No comments:
Post a Comment