ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Decembar 1955 (nastavak)
„Dnevnik Jude Is.“:
Nekoliko zabeležaka o Adamu:
star 34 godine. U svakom slučaju između 30 i 40. Prilično dugo u jednom prijatnom braku sa Evom J. Po zanimanju profesor biologije, naime zoologije u Trećoj realnoj gimnaziji. U privatnim časovima bavi se prirodnim naukama i piše knjigu „O čudima prirode“. Njegov poseban interes počiva, i njemu posvećuje izuzetno mnogo vremena, stvorenju parazitskog karaktera koje živi u toplim morima i zove se Sacculina.
On nastoji da dokaže da Sakulina od koje se najzad pošto se pripija uz Krabu, pretvorena u kesicu isključivo sa oplodnim ćelijama što izvesni prirodnjaci poriču. U drugom planu čitava njegova naučna preokupacija nije ništa drugo nego do kraja izveden pokušaj da se postigne potpuna neutralnost od života i rata koji besni oko njega i kome on ne želi da dozvoli da pomuti njegov mir.
On želi da ostane neutralan da bi ostao nevin. Svi njegovi valski postupci su svedeni na najminimalniju meru upravo u tom cilju. (Ne znam da li bi trebalo uneti i tu ideju ili je iskoristiti u centralnoj drami u okviru ciklusa o kolaboraciji.) On na primer nikad nikom ne daje savete, on nikad ne utiče ničim na tuđe odluke - primer sa Evinim odlaskom u provinciju posle prvog bombardovanja - on svoje razgovore sa ljudima svodi na doslovno najminimalniju meru, on nigde ne izražava svoje mišljenje, a posebno o realnom životu o kome se trudi da mišljenje i nema.
Adam se trudi da bude neopažen (suprotno Davidu koji baš radi toga pati). On ima čitav niz strogo ustaljenih navika, da bi se sačuvao od iznenađenja. On unapred zna šta će raditi čitavu nedelju, pa i mesec dana. On ne gleda u ruševine kraj kojih prolazi niti misli o njima drukčije, nego da se od njih odbrani kad ga poneki put spopadnu. Ignorant - to je Adam.
Vrlo velika sposobnost apstraktnog mišljenja, nasilna hipertrofija osećanja (osećanja su opasna, jer se ne dadu kontrolisati). A onda iznenada dolazi Stranac. Potrebno je do dolaska Stranca – dakle do kojih 300 stranica romana dati integralan i potpun lik Ignoranta tekstom koji po strukturi i po smislu izražava apsolutnu ignoranciju stvarnosti.
Zapaziti dva načina za tu ignoranciju – jednu Davidovu, drugu Adamovu.) Kod Adama se sve do pojave Stranca sve odvijalo po jednom savršenom, močvarnom, redu. (Radi simbola bi trebalo da bude obratno - jer Stranac implicira tiraniju, red i ropsko pokoravanje cilju. No i ovako je simbol očuvan. Razmisliti o tome još.)
Sistem kontrapunkta. Protivna i slična atmosfera ima da bude rastavljena pauzama. Nikako ne shvatiti da pauze predstavljaju samo predahe, pa se radnja nastavlja tamo gde je bila prekinuta. Primer sa Davidovim snom.
Beleške o Judi do vraćanja na izvor: sve do tog momenta čitalac ne sme da nasluti kakvim se to poslovima bavi Juda Is. Pa ipak njegov klimat se iz osnova razlikuje od Adamovog, iako neke formalne sličnosti svakako postoje. Tu ima misterije, jer Juda je sudbinski predestiniran i on naprosto oseća da ne živi kako bi hteo. On posmatra stvari oko sebe, ali samo zato da bi ih okrenuo protiv mita koga izvršava.
Čitava njegova kontemplacija je samo larvirana, protiv mita, larvirana odbrana protiv sudbine. Njegov beg u racionalnost brojki, u refleksiju kao čistu formu objektivnosti, prekidan je nečim što iz vana izgleda kao nemotivisan gest lafkadijevskog tipa, kao prosta ćud i to ga baca u brigu. Dok je Adam sav zaokupljen nečim izvan sebe, Juda svoju temu nosi duboko u sebi. (Tema Davida je negde između, između njega samog i onog spolja. San je uvek nešto između, međuprostor između duha i materije.)
U toj neprestanoj težnji da se menja, da uvek bude neko drugi, i prestane biti onaj od malopre, da ne zna šta će biti sutra, i zaboravi šta je bio juće, u toj gigantskoj žeđi za promenom vlastitih predela, i u toj promeni koju on izvodi bezmalo racionalnim metodama, krije se pokušaj da se nadmudri mit. Sudbina je uvek nešto statično, Juda je sav u pokretu, sav u promeni.
On j e s t e menjanje, a sudbina je nepromenljivost. Sudbina je mit o Judi protiv koje se Juda bori promenom sebe sama. Sve do poglavja koje obrađuje vraćanje na izvor mitosa, dnevnik je posvećen Judinim mutacijama. (U pitanju su čak i sitnice: Juda ne voli čaj, ali on ga iznenada poželi, on danas kaže ono što sutra poriče, on jednom dočeka Davida raspoložen, drugi dan ga vređa na mrtvo ime i tako dalje.)
Nekoliko beležaka o Davidu Gnjidi:
mittyjevska figura, večito u projekcijama sna o sebi koji se menja dok ne bude fiksiran u heroizmu pokreta otpora. Senzibilan na ivici shizofrenije, kompleksan, komplikovan, sav fobičan, nervčik, ali sa jednim duboko poetskim duhom u sebi, nasuprot grozno realistične Fride. Važno: rađanje ideje o ubistvu Jürgena.
Uništenje prostora. Simultano data radnja na raznim mestima. I vremena .
U Davidovim maštanjima, a kasnije i razgovorima stalno figurira osoba koja uopšte ne postoji, neka vrsta gospođe Haris iz Čazlvita .
David i Golijat. David u ime grada. Bez oca, pa prema tome po verovanju primitivaca (u ovom slučaju genealogija ipak postoji) rođen posle prolaska Stranca kroz grad. Svaki stranac je inkarnacija božanstva.
Odnos Jürgen - David podseća na odnos starca i mladića iz jedne afričke pripovetke. Mladić čini zlo starcu, ali mu ovaj uzvraća dobrim, i to se ponavlja sve dok mladić najzad ne ubija starca, jer mu je ovaj činio više dobra nego što je on mogao da podnese.
Moj prijatelj M . smatra da ću vrlo teško uspeti da među mitovima (za Bibliju je siguran usled njene potpune kontinuiranosti i radi toga što se sve spomenute ličnosti jednostavno superponiraju) pronađem analogiju za Krabu i Sakulinu.
On smatra da je to nemoguće, jer tema Kraba - Sakulina predstavlja Adamovu borbu za očuvanje vlastite individualnosti, dok čovek antike želi da svoju individualnost izgubi i da se stopi sa opštim. Smer je prema tome obrnut. Ne gubim nadu. Potražiću kod Arnea (Pavlovićev seminar) i u komentarima Grimmovih bajki (Belićev seminar).
1) Davidov san - započeti ga od sredine. Fantastičan i apsurdan okvir za izvesne realističke pojedinosti. Prva pojava imaginativnog Tome. (Čini se da je Toma bio potreban protivnik Jude, kao protivteža sve većoj zavisnosti Davida od njegovog prijatelja Jude - Toma je član pokreta otpora i vrlo često učestvuje; potpuno realistički naslikan u Davidovim maštanjima, kao i njegovim pričama.) San se takođe iznenadno prekida kao što je započeo.
2) Jedan mali predeo grada posle jučerašnjeg bombardovanja, po sistemu platna - bez ljudi samo sa mrtvim stvarima. Žanr slika rata.
3) Adam S. Započinje svoje omiljeno poglavlje o „Krabi i Sakulini“ - nagao kontrapunktski prelaz u apstraktnu nauku. Kasna noć, tačnije gotovo jutro, jer Adam radi noću da bi izbegao dodir sa svetom, a danju spava. Igra reči sa Celebes i zaključci iz te igre. Ne misli na Evu.
4) Davidov san II deo - sasvim druga tema po istom tipu, predznaci buđenja.
5) Dnevnik Jude I. za petak 7. maj.
6) Adam nastavlja pisanje pogravlja o Sakulini.
7) Razmišljanja Davida u postelji pored Fride.
8) Dnevnik Jude I. Za subotu 8. maja - tek sada opis bombardovanja, tako da dnevnik kasni za vremenom u kome žive David i Adam.
9) Isti predeo grada.
10) Adam se priprema za odlazak u školu.
Adamova pisma Evi:
Iz njih će se tek moći da nazre proces asimilacije koga vrši Stranac nad Adamom. (Poređenje sa svarenom muvom iz „Eksperimenta“ .) Kada Eva najzad dolazi, ona nijednim vidnim znakom ne odaje svoje čuđenje zbog Strančevog prisustva. Kad Adam bude prividno nestao (asimiliran od Stranca) dolazi njegova majka koja ga neobično voli, no ni ona ne zapaža njegovo odsustvo i svoju pažnju okreće prema Strancu. Što se tiče Eve, ona nastavlja da živi sa Strancem kao da mu je supruga i ono što je najzanimljivije nastaje proleće njene ljubavi. (Objašnjenje: biološka regeneracija čoveka.)
No comments:
Post a Comment