ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Četvrtak, 20 decembar 1956.
Estragon: Čini mi se da neko ide.
Vladimir: Hej Poco, neko ide preko polja. (Posmatra stranca.) Reka je duboka na mestu koga je izabrao.... Da mu kažem gde je gaz Poco?
Liki (Godo): Najpre ga pitaj ko je? Ustani i pitaj ga ko je?
Poco: Učini kako kaže Godo.
Vladimir (ustaje i odlazi): Hej Poco....onaj čovek kaže da se zove Godo.
Liki (Godo): Kako?
Poco: Gle, šta on tvrdi?
Vladimir: Kaže da je Godo.
Estragon: Godo koga smo očekivali.
Poco: Godo je stigao.
Estragon: Da, to je istina. Ali možda postoje dva Godoa? Šta ti misliš Godo?
Liki (Godo): Mislim da ne mogu postojati dva Godoa. Ja sam Godo.
Poco: To je istina.
Vladimir: Šta da radim sa njim?
Liki (Godo): Baci ga u vodu
Vladimire..... baci tog prokletog lažljivca u reku.
Estragon: Zašto da ne razgovaramo sa njim čak iako nije Godo.
Poco: Zašto bi razgovarali sa njim ako nije. A nije, jer je Godo ovde. Čuvaj se Estragone.
Vladimir: Kažite jednom šta da uradim sa tim čovekom.... On prelazi reku.
Estragon (Pocu): Jesi li ti baš siguran da je on Godo?
Poco: Pa zar ne vidiš budalo da nam je bolje odkako je došao? Mora biti Godo čim nam je bolje. Estragon: Da to je istina. Ali ipak, kako znaš da nam je bolje?
Lj. je dobila pasoš i putuje u Grčku.
Došao Đorđe. Izgleda veoma rđavo i nekako sivo. Činio je dirljive napore da me uveri kako je sa njim sve u redu, i kako na njega osmogodišnji zatvor nije delovao pogubno. Tačno to sam i ja mislio kad sam se vratio: da sam nepovrediv u nekoj opsesiji svoje volje. Ubrzo će njegovo oduševljenje splasnuti. Ili neće.
Đorđe je nekad zadobio zlatnu značku gimnastičara! Jednom je pomoću motke preskočio zatvorski zid u Z. i pobegao. Možda će mu i ovog puta taj skok poći za rukom?
Poco: Znam po tome što je Godo došao.
Estragon: Imaš pravo. To je dobar dokaz.
Poco: Oh, to je jedini dokaz koji može da bude dobar.
Prevrtljivost: To je zaista jedino sredstvo protivu sudbine.
No comments:
Post a Comment