ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Sreda, 16. januar 1957.
Opio se teško. Čovek može da izađe iz močvare koja ga opkoljava. Ali kako izađi iz one koju opkoljava?
Četvrtak, 17. januar 1957.
Počivam ispod te dlakave visoravni raspušten i nema u mom prijanjanju uz telo više nikakve zategnutosti: komotno se osećam u ovom grudnom košu, koji je uzan i mestimično kosmat, kao da sam zarastao u obruče od rebara. Stekao sam izvestan nemar prema telu, koji nije ravnodušan nego samo lenj. Više me ne brine to što se događa u njegovoj štapičastoj izduženosti, koja se cepa na udove, kao da me se ne tiče ozbiljno ono što se tiče njega.
Naravno moralo je da prođe izvesno vreme za koje se navikoh na njegovu pljosnatu neskladnost, a povrh toga i na sličnost sa drugim telima koja je bila uvredljiva. U početku nisam naročito mario za njega, ne zato što mi nije bilo potrebno i što se doista pokazivalo kao malo smešni dodatak mom odelu, nego zato što sam držao da je prirodno imati ga i biti u njemu.
Nesumnjivo kao telo bilo je ponešto predugo (osećao sam to savijajući ga) uprkos što sam se tom dužinom - kojoj se podsmevah - služio prilikom parada ili nekih javnih svetkovina. Osim toga beše hrapavo kao čupava tkanina i grubo i tome nisam imao šta da prebacim, jer me je dražilo.
Zbilja beše nastrano.
Njegovu nastranost otkrila mi je ( ). (Doduše još uvek je to mogla biti nastranost sa kojom ga je ona držala u svojim rukama, nastranost njenih šaka.) Nikad nisam ozbiljno uzimao njene opaske, ali je ova bila važna: na kraju krajeva opaska se odnosila na nešto čega ne mogu da se otresem i što je nenaknadivo za moj opstanak. Bilo je ružno.
Nisam se tome osobito obradovao, ali nisam bio ni pokunjen: tek ljutit. Zahvatilo me je malo neraspoloženje prema mom telu, kao privremena netrpeljivost prema nečemu što dosađuje, izvestan svrab. Jer ( ) mi je objasnila stvar sa svog stanovišta, te ja nisam mogao da čulnost podrazumevam kao njegovu bitnost.
Besumnje bilo je čulno, jer se pokatkad tako ponašalo, ali ja više nisam uobražavao da je to neka njegova privatna čulnost, nego moja koja se telom služi odlazeći sa ( ) u krevet.
No comments:
Post a Comment