ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Subota, 19. januar 1957.
David kao hulja. Juče sam komentarisao hrišćansku legendu o Davidu božijem miropomazaniku: ta to je preispoljna hulja. Sve su moje humane simpatije na strani Saula , pa ipak David je nešto neodoljivo, nadljudsko, osvajačko, što me privlači. Moja je diskusija mita bila istovremeno i njegovo preinačenje, bar u pogledu značenja koje je dosada važilo u religioznim komentarima Biblije.
Ono što je važno jeste odnos Davidove legende i Isusovog porekla: izvestan nacrt priče o Davidu mora se nalaziti i u Davidovom snu, ali se prava realizacija te priče mora dati tek u stvarnom Isusovom životu (koji je „sin Davidov“ baš u ovom duhovnom smislu): David je lukav, svirep, neumoljiv, beskrupulozan, perfidan, bludnik, vlastoljubiv, egoist, ubojica, kradljivac, obmanjivač, a moj je David samo beznačajni anonimus: tek u snu izvesne od crta Davidove mitološke prirode dobijaju svoj lik.
Zadovoljan sam radom na „Simfoniji Eroici“.
Ona ponekad budi moju patnju: ona nije njen uzrok, samo je podseti na sebe. Izvesno skupljanje tela oko kostura, kao uvijanje klupčeta oko zupca: to je patnja; malo večnosti u glavi: večnosti koja je nalik na prazninu ili na odsustvo razmišljanja o ma čemu; strah, protezanje ravnodušnosti na ono što je bitno, mada ja ne znam šta to može biti; posmatranje mira.
Glavobolja tamo gde je glavino mesto, ali bez ikakvog bola za samu glavu: zujanje nalik na stostruku zapetost mišića, koji se odapinju prema unutrašnjoj pustolini: kao iglice tupe na vrhu i natopljene u koprivu.
Dosada je strašno dosadna, ako nema pravih razloga: razlozi međutim dolaze posle dosade, onda kad nje više nema. Tako može postojati predmet koji se širi kao kamen bačen povrh vode, ne svojim telom, nego telom vode: talas koji briše sve ispod sebe i u njemu ideja bačenog kamena.
V. kaže: - „Ti si lud za njom!“ Ja ne mislim tako simetrično. Ja mislim da sam ja samo lud, i da je moje ludilo sada upravljeno na nju. Ja nisam lud za njom. Ja sam lud svojim ludilom i za svoje ludilo, a ona je u žiži tog ludila kao lik kojim se ludilo bavi. U krajnjem ishodu ja sam stvarno lud za njom.
A na tome se stvarno i radi.
Odista je termin blagostanje dobar.
No comments:
Post a Comment