ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Nedelja, 20. januar 1957.
Bio razjaren.
Vraćam se pod okrilje omorine: smuči mi se od malog podizanja vetra iznad pučine na kojoj sam izvaljen. Moj bes liči na morsku bolest: kiseo je i cirotičan. Mom besu nedostaje uzvišenost sub specije eternitatis: on je skroz egzistencijalan i važi samo za jedno moje neraspoloženo ja, koje se provlači kroz razloge kao kroz tesnac od gline.
U tim glinenim modelima ostavlja on svoje otiske. Otisci onda preuzimaju bes kao svoju posledicu, iako taj bes dolazi nenadno i bezrazložno i besni sam u sebi kao u žičanoj klopki.
No comments:
Post a Comment