Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Sreda, 9. januar 1957.
C. me pita zašto prepričavam svoje ideje. Pokušao sam da mu to objasnim: prepričavajući jednu ideju više puta ja je doznajem. Moje pričanje stvarno nema za cilj da ih nekome objasnim (jer šta se drugog tiču moje ideje i šta se mojih ideja tiče neko drugi), nego da se one u više navrata objasne meni. Svaki put dok ih saopštavam ja otkrijem po jedno novo njihovo značenje, poneku do sada potencijalnu mogućnost koja tek u kontraverzi dolazi do svoje pune realizacije. U tome smislu meni su potrebni razgovori sa B. B. i V. R.
Ideja je kao rudnik. Jednim kopom ne može biti iskorišćena. Potrebno je uvek iznova vraćati se na nju, uvek je iznova prepričavati.
( ) je skot. ( ) je međutim na svoj način dobar skot. Neka ide do sto đavola: on ima smisla za ono što se zove „društvena nezgoda“.
Sad znam. L. pripada tajnoj sekti koja pokušava da se spoji sa svetlosnim medijumom sveta posredstvom sopstvenog pupka. On pilji u svoj pupak sve dok se ne očisti od tela, a onda više nema naravno ni pupka (jer nema tela) i slobode nestane.
Mislio sam da se ovo odnosi na L. J., ali mi se čini da je i za čiste pripadnike ove jogi sekte nemoguće da postignu stvarnu slobodu: jer njihova sloboda zavisi od pupka. Ona se postiže preko njega na taj način što njega kao tela nestaje. Ali tada nestaje i pupka, pa nestaje bitnog uslova za slobodu. Vrlo prokleto.
Dobio pismo od Lj. Mila su mi njena pisma ne samo zato što je ljubim, nego i zato što nimalo ne podsećaju na turističke vodiče.
No comments:
Post a Comment