ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Sreda, 14. januar 1959.
Upoznao se sa D. Bogdanovićem , teologom.
Instruirao me u pogledu ortodoksne, pa i laičke literature o Zavetima. Mogao bih posećivati Erdeljanova predavanja iz Starog zaveta; takođe iz Novog. Izgleda da će biti dosta teško pozajmljivati knjige iz knjižnice Teološkog fakulteta, ukoliko to ne ide preko nekog od studenata. (D. B, a možda i M. V. ) Iz patrijaršiske se to može, ukoliko mi pođe za rukom da se bolje upoznam sa bibliotekarem Ćirkovićem.
D. B. misli da ću morati proučiti patristiku . („Insistiranje na Judinoj epizodi svakog je odvelo u heterodoksiju“.) Uostalom D. B. je tipičan jeretik.
Meni je Bog potreban kao zapušač za bocu. Bez Boga moj sistem nema smisla. Ali: Bog je jedini predmet sveta koga čovek može stvoriti.
Stvoriti bez rizika?
Ovde se ne radi o mojoj moralnoj sudbini koliko o sferičnom obliku mog sistema; samo Bog može jedan svet učiniti sferičnim. Svet kao lopta, eto šta mi treba.
U svakom slučaju g. Erdeljan za koga D. kaže da je predusretljiv, raspolaže kartotekom literature o Svetom pismu, a posebno Starom zavetu. (Svakako ga upoznati. Anka B. ?)
Zatim dr Justin Popović , Vučić, Ćirić, ili neko kome bi me oni mogli preporučiti.
D. B. smatra da se moje satirično shvatanje epizode sa Hristovim raspećem poklapa sa shvatanjem jedne judaističke frakcije. Pronaći dokaze o ovom.
Šta je zapravo hereza? Ja mislim da je to privatno preudešavanje Boga prema svojim potrebama ili potpuno uništenje jednog, da bi se na njegovo mesto doveo drugi. Jeretik očevidno nije zadovoljan nekom predstavom Boga, a kako je za naše saznanje predstava Boga sam taj Bog, izvan koga delatnog Boga nema, to je preudešavanje predstave prerađivanje samog Boga. Samo Bog koji se tek stvara može biti oslobođen jeretičke obrade. Takav Bog ne deluje kao normativ, nego kao ukupni cilj sveta i njegove istorije. Na mesto društveno praktičnog Boga dolazi objektivno praktičan. On je iznad svake hereze, jer nije gotov. Jeste kao racionalna budućnost, nije kao uređivačka prošlost, a njegovo prisustvo je samo nerazvijena mogućnost.
Kome nestrpljivom duhu takav Bog može da smeta?
Kakav je to Bog za čije je održanje potrebna legija mislioca i čitav jedan odbranbeni mehanizam (Crkva)?
Vraćam se metafori o Bogu kao zapušaču u boci, u koju sam nagurao sve svoje predstave o svetu. Boca je sistem; ako ne pronađem Boga da njime zapušim poslednji otvor na njemu, moj će sistem iscureti.
Mom Bogu ne treba ništa osim sveta. Ne prethodi Bog svetu, nego svet Bogu. Da bi zapušač imao smisla, potrebna je boca za njega. Zapušač se pravi po meri grlića. Ali šta je boca bez zapušača?
Pozvao D. B. da me poseti. Razgovor sa njim mi je bio veoma prijatan. Setio sam se jednog starog hrišćanskog saveta: ne stvarajmo tlo za đavola, rađanjem dece koju će on odvući u greh. Izlaz: homoseksualnost i lezbejstvo. Evo kako moralni motiv dovodi do greha, tamo gde je hteo da ga izbegne. Moderni izlaz: kontracepcija.
No comments:
Post a Comment