ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Četvrtak, 15. januar 1959.
Ljiljana o jednom piscu: - „Ne želim da ga čitam. Smatram dovoljnim da jedan čovek gubi vreme, da bi to morali i ostali ljudi“. (Pisac - čitaoci.)
O Svetom pismu. Pismo fiksira sve probleme ljudske egzistencije. Ali koje rešava? Zadatak: tražeći nove poente izvršiti korekciju biblijskih anegdota.
Jedna varijanta: Hristos kao uzor egzistencija. (Idealan tip nemoguće egzistencije.) Druga varijanta: Juda kao uzor egzistencija. (Idealan tip moguće egzistencije.)
Konflikt Juda – Hristos, najopštiji istorijski konflikt.
Jedna prijateljica T. u Alžiru pokazuje izvanredno veliki interes za prevod i plasiranje Emigranta u Francuskoj. T. će joj poslati dramu. Međutim u njenom pismu ima rečenica koja pobuđuje izvesne sumnje. („St-Germain-des-Prés i njegov Pariz shvatiće vrednost misli: i visiti se isplatilo sa desne strane Hrista, ako to ne shvati buržoasko katolički Pariz, koji će verovatno biti indigniran .....“).
Ali koji Pariz meni i Emigrantu radije treba? Levi ili desni? To naravno ne može uticati na to kako ja pišem, ali može uticati na to gde, kako štampam. Eto, gde čovek bežeći od jednog konformizma upada u drugi. Ne mogu da se ne setim sa kakvom je stupidnom indignacijom, inače licidni,
B. dočekao moju ideju da napišem „Istinitu“ (sentimentalnu, u stvari) „hroniku novog Carstva“. Između hrišćanskih i komunističkih ortodoksa, između desnih i levih budala, tesna su vrata kroz koja pošten čovek može da prođe.
Naravno, ja sam mogao da se ne koristim Zavetima kao shemom svoje istine, pa bih imao na vratu samo komuniste.
Sad je gotovo: krenulo je.
No comments:
Post a Comment