ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Utorak, 20. januar 1959.
Cilj i sredstva. Ne zaboraviti nikad da cilj nije sasvim nezavistan od sredstava koji se upotrebljavaju za njegovo postizanje. Sredstva nose u sebi prasliku cilja; sredstva utiču na cilj tako što ga prinudno menjaju prema sebi.
Ako je neki cilj nužan, mora da su i izvesna sredstva nužna za njegovo postizavanje.
Svaka druga neodgovarajuća unakaziće i cilj, jer će ga modelirati prema sebi: pogreške instrumenata moraju se videti na delu.
Pogreške u izvođenju jednog političkog ideala ubijaju njegovu idealnu prirodu. Čak i da je cilj komunističkog pokreta idealan, rđavo izabrana sredstva ne samo da su odložila njegovo postizavanje, nego su izmenili samo idealnost cilja. Komunizam više ne može biti drukčiji, nego onakav kakvim ga napraviše sredstva upotrebljena za njegovo građenje ili održanje. Ne znam za fatalniju aksiomu od one, koja idealnim ciljevima dozvoljava sva sredtsva.
Onoliko koliko cilj bira sredstva (prema svojoj prirodi) toliko sredstva biraju cilj prema svojoj. Koliko cilj izgrađuje sebi svojstvena sredstva, toliko sredstva recipročno izgrađuju sebi cilj.
Sredstva komunističke vladavine spontano odgovaraju cilju za koga su upotrebljene. Ona rečitije govore o stanju u kome se sada nalazi taj ideal, nego sve što o njemu apstraktno može biti rečeno.
Tiranija nije sredstvo da se stvori nešto izvan ili posle nje. Ona svojim sprovođenjem već označava krajnji cilj do koga jedno despotsko društvo može da dopre. Tiranija kao sredstvo nužno uspostavlja tiraniju kao cilj. Tiranija kao privremeno sredstvo za postizavanje slobode, postaje trajan cilj društva.
No comments:
Post a Comment