Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Nedelja, 25. januar 1959.
Svrha i celishodnost patnje. (Nastavak od 24. januara.)
Patnja pročišćava naša saznanja; iskustvo takođe. Ona pomaže našu novost, prevrtljivost i kada ni u čemu drugom ne bi imala čari, samo to što se na nju oslanja naša večna sadašnjost, pretvorilo bi je u uzornu osnovu opstanka.
Ali zar bez prošlosti ima prave patnje?
Zar bez onoga što smo bili može biti ono zbog čega sada patimo?
Prošlost nam nude kao stalan rezervoar patnje. Ona to jeste. Ali ako odbacimo prošlost, zato da bi živeli, nećemo zajedno sa njom odbaciti patnju. Drukčija je obmana. Patnja može imati samo sadašnje vreme, čak i onda kada se služi razlozima jednog prošlog. Služiti se nekim razlozima i stvarno imati te razloge, dve su oprečne stvari. Hoću da kažem da mi nikad ne patimo zbog nečega što je bilo, nego to uzimamo kao povod da bismo patili zbog nešega što jeste. Jedan ostavljeni ljubavnik, ne pati zbog toga što ga je voljeno biće ostavilo nekad, nego zato što ono nije kraj njega sada. Prošlost je ovde povod da se izrazi patnja sadašnjosti. Ne patimo zbog starog zločina, nego zato što ga sada ne možemo popraviti.
Pošto je prošlost obmana, obmana je i svaka patnja zbog nje.
Moje mržnje. Pod ovakvim naslovom trebalo bi se jednom javno, ali i studiozno u najvećem stepenu, obračunati sa plesnivim spomenicima naše literature. (Ivo Andrić , Veljko Petrović , Milan Bogdanović, Velibor Gligorić , Miroslav Krleža, itd. itd.)
Minimalan plan za 1959. godinu.
Drama : Mesija, Azil, Smrt robota, U početku beše kraj, Arhipelag.
Radio drama : Prvi dan (pred-drama za Smrt robota)
Scenario : Zlatna deca, Radioaktivni čovek.
Pripovetke : Sentimentalna hronika Novog carstva. (25 priča satirično - filosofskog karaktera).
No comments:
Post a Comment