ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Komentari Simfonije eroice VII 1959. do 1965.
#125) Mi se dešavamo događajima koje nosimo u sebi kao implicitne istine. Sve što mi se dogodi moja je istina; sve što je moja istina dogodi mi se. Činjenica je činjenica sebe (ali ne u gentileovsko apsolutnom smislu, jer svojim saznanjem ja još ne činim sebe, niti činim ma šta izvan sebe). Ja se događam svojoj istini. To što se ona meni iskazuje kao spoljna akcidencija nema značaja, osim što potvrđuje da naše nužnosti nadživljuju nas, tamo gde ih mi nadživljavamo svojom slobodom.
#126) Činjenica je činjenje sebe. Činjenica sunca ne može biti ni u kom slučaju moje činjenje, pa se baš i zato ne može zvati činjenicom. Sunce je nečinjenica. Sunce je suštinski nezavisno od sistema mojih činjenica, i indiferentno je prema tom sistemu sve dotle dok ga on ne poremeti. Ja činim sebe samo u onome što menjam, i to objektivno menjam, menjam ekstramentalno. (Da san o Golijatu nije nikakvo Davidovo činjenje sebe baš je u gornjem smislu dokazano, i baš u gornjem smislu postaje uzrok njegovom udesu.)
#127) Večita nastojnica. Čini se kao da sve podleže promenama, da se sve svojim činjenjem uništava i da jedino gospođa Laparalić ostaje večita, kao klopka koja je razdeljena svojim hvatanjima. (Dati je svakom prilikom samo u jednom verbalnom toku - tačnije verbalnoj poplavi koja žubori, prska, tutnji bez kraja, nezadržljivo, elementarno - tekstom bez interpunkcije, kakofoničnim, asocijativnim.
Naravno, ipak ne pružiti kliničku sliku manijakalne brbljivosti.) Čitaoca koji se samo jednom sretne sa njenom brbljivošću, mora da natera u paniku. Ako pri ponovnom susretu sa tom ženom, potraži kraj njenog monologa a sam monolog preskoči, pisac je postigao svrhu.
#128) Monolog večite nastojnice:
„Bog me zkromio kospon profesore ako vi niste opet piskarali celu bokovetnu noć pa vam je dobro jutro kao vešplav došlo lice a ja baš onomad kažem svom bogalju dok smo ustajali kospon profesor Adam eno ga ubi se radeći i nema vrednijeg stvorenja od njega mrava božjeg pa se ugledajte na njega deco kažem jer dajmo deci primer kako pisano ne znam već gde premda ih ja ovakva nikakva muštram po svom znanju i umenju te nisu gora od kospon sudijine ako nisu bolja kao što stvarno jesu
jer ono najmlađe sudijino sačuvaj me Bože takvog poroda sama bi ga zadavila keceljom pa iako sam žena već u godinama te ne smem jadna ni da se nadam a zamislite oni kažu da je živahno što možda imaju i pravo jer sotona je živahan pa sad vidite i sami razliku eno doktor pustio marševe puca mi glava od tog trambramtram trambramtam ali dečica to vole pa ne marim a i doktor je iako Švaba fin neki čovečuljak kao švargla u šlemu
ali to nisam htela da vam kažem nego da imate prašinu na rukavu pa se vidi da kospođa Eva nije kod kuće nemojte se mrdati ja ću to časkom tako kažem onom svom najmlađem koji voli da žvrlja vazdan neke pa mislim da će od njega ispasti nekakav moler a kažu da je i Hitler bio moler pa zašto ne bi i moj Gavrilo kad odistinski crta da kospon Maksim vlasnik hoće da ga pošaljem u neku aka kako ono reče
pošaljite vi njega samo u aka ne znam kako se to kaže i baš dole ako vas ne mrzi da vidite što je nacrto kospon jadan mi je on kospodin Gnjidu pljunuti Gnjida sa cvikerima i došao riđ pomozite mi reći kao zarđao a njegova se žena naljutila čudna mi čuda nek se samo kako kaže kospon Maksim dete razvija ljubi ga mama kaže ona ako ga samo uhvatim prste ću mu prebiti Gavrilu neka samo proba
jer sam mirna i nenametljiva ali uf kad mi neko stane na žulj imate li vi žuljeve ako imate samo se i loj a to što neki idu kod Bate to je koješta ali vi i nemate vremena pa baš i mislim bolje je piskarati po celi dan nego kod Josifa ljuštiti rakiju kao moj bogalj crko ne dao Bog i kospon Juda koji je među nama opasna neka cvećka kao da grzka jezik tako govori
kospođa Laparalić bojiiim se daa vašaa deeca prave laaarmu u hodniku moja deca pitam ja vaša deca kaže on moja vaša kospođo Laparalić i ali ako hoćete vaša deca i deca kospodina sudije a ja ti onda kažem kako je ja ne čujem a on će ne mislim ni da možete kad ne zatvarate usta od prvih petlova do policijskog časa meni koja se ne čujem živa pa mi ženo kaže moj muž kad razgovaramo ujutro
jer starimo pa ne možemo čestito ni da trenemo osobito on kad ga žacne ona noga koje nema a ja se ubi da odgonetnem kako ga može boleti noga koje nema ali šta znam opet možda i može kao što kaže kospon doktor Jürgen koji mi je to objasnio ali sam zaboravila jer nešto mnogo zaboravljam kad mi se što priča od kad sam se s jeseni ugruvala metući stepenice ženo viče on gde je moja noga
a ja da me ubijete ne mogu da se setim a on viče za nogu jer hoće izvinite gde mi je noga oko koje se uvek svađamo zašto ne paziš gde šta ostaviš kažem kad ti noga svaki čas treba stavi je pod glavu i zamislite posle nađem nogu kod dečice koja su igrala rata mama kaže Gavrilo taj što će biti umetnik igrali smo se Nemaca i Engleza pa tatina noga mitraljez ali to nisam htela da vam pričam nego kako ja i moj bogalj razgovaramo celu noć pa tako dođemo i na vas
a moj kaže meni ženo naš profesor je heheh znate već kako se on smeje hehehe a ja odgovorim jeste i ne meša se u ovaj tako je rekao posrani džumbus da ga posle prebijaju kao neke jer vi ste valjda čuli za raciju o kojoj je govorio onaj sa trećeg Martin što udara u doboš šta li šta će biti od nas do kraja šta vi mislite kad ste učen samo se mnogo rastržete
od kako je kospođa Eva otišla ali ne mogu ništa da vam prebacim bolje je što ste je poslali da ne vidi one tri kuće u Garašaninovoj od kojih je jedna pripadala kospođi C-skoj sa kojom sam se tako fino svađala ali sam opet plakala danas na pogrebu jer ljudima treba oprostiti kad su jednom mrtvi i ne mogu da naškode niste naravno vi ništa i ne vidite a kuće vam gore pod prozorom takoreći pred nosem
šta sam htela da kažem ja njemu kospođa Eva je pametno uradila što je otišla u selo i svako ko može neka se sklanja jer govore oni što slušaju radio a mi ga bogami ne slušamo najpre zato što je zabranjeno pa ne volim posle da mislim a onda i nemamo radio da će nas još bombardovati ključ ćete mi već dati a kospon Juda ja metem a on prolazi pa mi kaže kospođa Laparalić zato što me zove celim imenom dok drugi kažu kospođo nastojnice osim kospon Maksim vlasnika koji me tako dugo poznaje da mu dozvoljavam oslovljavanje imenom kospođo Laparalić
zašto ne odete u unutrašnjost a ko će se brinuti za dečicu pitam ja dečicu kaže on zamislite đubreta pa to su razbojnici napast za stanare povedite i njih neka ih đavo nosi kospodine podbočim se ja nemojte govoriti ružno o dečici jer njima ništa ne fali osim što su malkice živahni na oca koji je u mladosti bio kao svadbeni konj sve dok se nije obogaljio a kad se obo ne vredi ni spominjati i na njega su dečica dođavola sa dečicom dođavola sa vama ne zamerite kospođo Laparalić kaže on magla čini čoveka nervoznim a ja mu onda odgovorim
da ne zameram a to što neki po ćoškovima ogovaraju meni puca prsluk jer ja nisam nikla preko noći i poznajem svačiju kuhinju po mirisu jer premda ih držim strogo ne mogu ih opet držati na lancu kao kospođa Frida svoju džukelu o kojoj ima još da bude govora kako je obećao kospon Maksim Marija mislite li vi da je Cvetni trg 11 štenara ne mislim kospon Maksime a ima ih koji misli ima kažem
e pa neće dugo to vam ja kažem kaže on a kad on nešto kaže to je kao Božja reč od kako ga poznajem tog silnog čoveka i punog para ali ne mogu da dokučim odakle mu doduše Njegovan je ali ne živi dobro sa onima iz Krunske i Neimara i Garašaninove gde sam stala i ta kospođa Frida nemojte otići uobražava da je velika dama
a pušta muža da joj donosi ugalj iz podruma čoveka gotovo slepog i neću da olajavam videla sam je sa doktorom Jürgenom nisam doduše ništa videla onako ali ne stižem da pohvatam sve konce dok se za kospođicu Irenu sa četvrtog bar zna radi žena i snalazi se kako zna da ishrani kospon Njegovana e pa neću da vas zadržavam kad se žurite samo mi dajte ključ od vašeg stana i ako vas ne mrzi pogledajte šta je sve moj mali iscrto po hodniku
dobro jutro kospon Jakove kako vaš kuk od jutros jer kod onog mog opet neko štrecanje i baš ovog časa razgovaram sa kospon Adamom koji ode u šetnju što je kospon Jakov fin čovek pa ide kao po perju a ne kao neki neću da olajavam ali puknuću ako ne kažem eto i sam taj kospon Adam kao da je pao sa meseca niti šta govori a plašim se da i ne sluša kako je red i nije mi stalo pravo rečeno da sa njim stanem kao sa vama ...“
No comments:
Post a Comment