ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Komentari Simfonije eroice III-XII deo 1957.
Lutanje Davidovo. Najpre slaga David sveštenika Nova da mu da hrane, jer ga je Saul navodno poslao na hitan put, pa slaga starešinu Saulovih pastira da mu da oružje, jer je navodno carev posao bio tako hitan da David nije stigao ni oružje poneti sa sobom. Tu mu dadoše mač Golijatov, Filistejca koga je ubio i tada pobeže David Ahisu caru gatskom. Tu je bio primoran da izvesno vreme izigrava ludog čoveka, da car ne bi poverovao nekim ljudima koji tvrđahu da je on, David, onaj koji toliko zla nanese Filistejcima i ubi Golijata iz Gata.
U pećini Odolamskoj. Zatim ode David u pećinu Odolamsku i poseti ga tamo njegov otac i cela njegova porodica i nastaniše se sa njim kao poglavicom. Dođe i mnogo ljudi koji su bili nesrećni i David im posta predvodnik.
Kako se Saul osvetio onima koji pomogoše Davida. Doik Idumejac izdade sveštenika Nova da je dao hleb Davidu, i Saul pobi sav njegov dom. Zbog toga bi David žalostan i primi jednog iz doma tog po imenu Avijatar govoreći: „(...) ja sam kriv za sve duše doma oca tvojega!“ Slično se Saul osvetio gradu, svešteničkom, Novu gde pobi i ljude i decu i stoku.
Bekstvo iz Keile. Kad Filistejci udariše na grad Keilu pođe tamo David i izbavi grad, ali doznavši to Saul se pripremi da ga pomoću Keilanja uhvati. Govoreći sa Gospodom David doznade da će ga Keljani koje je spasao izdati Saulu, ako ovaj dođe sa vojskom i ode iz grada u pustinju. O Zifejskoj izdaji. (Beše to pleme u pustinji Zif.) Kad je Saul, obavešten o tome gde se David krije, pošao na njega, opet udariše Filistejci i on morade ostaviti poteru i poći u odbranu od neprijatelja izrailjskog naroda.
Pomirenje između Saula i Davida. Jednom Saul gonjaše Davida po pustinji Engadskoj i pri tom morade radi sebe u pećinu gde behu sakriveni David i njegovi ljudi. Oni se obradovahu, jer im Saul pade u ruke, ali David nehte ni da čuje da ga ubije, nego mu samo neopaženo mačem odseče skut sa plašta. Kad Saul izađe iz pećine izađe i David i reče mu šta je učinio i to uze kao dokaz da ne želi pomazaniku Božjem Saulu zlo. Saul tada načini mir sa Davidom i kao da se pokaja što ga je pravednog gonio.
Navalova tvrdost. Jednom pošalje David svoje ljude k Navalu, koji je u pustinji Engadskoj napasao ovce i strigao im vunu da, čoveku čija je stada David štitio, uzmu hranu za Davida i njegove ljude, ali ih Naval otera. David se naoruža i pođe da se osveti Navalu, ali da to ne čini presretne ga dobra Navalova žena Avigeja koja mu donese hrane na magarcu.
David se vrati zadovoljan što nije prolivao krv. Avigeja se vrati mužu i zateče ga pijanog, i kad mu sutra kaza šta se zbilo ovaj posta kao kamen i umre za deset dana. David poruči Avigeji da će je uzeti za ženu, jer više ne življaše sa Saulovom kćeri Mihalom, koja se po očevoj želji preudade za nekog čoveka iz Galima. (Sve se ovo zbilo posle mira između Saula i Davida i posle Samuilove smrti.)
Uprkos miru pođe tada Saul na Davida, te se uokoli u pustinji Zifskoj, a David sa prijateljem Avisajem siđe noću u logor u kome spavahu i umesto da, kao što ga Avisaj nagovaraše, ubije Saula, samo uze koplje njegovo, koje mu beše zabodeno iznad glave i čašu, te se vrati svojima.
Bekstvo Filistejcima. Da bi se sklonio od Saula, čijim obećanjima nije mogao da veruje, ode David Ahisu u Gat i ovaj mu dade grad da se u njemu nastani, i pošto David ratovaše sa okolnim narodima pustošeći i ne ostavljajući nikog živog za sobom: „Ali ne ostavljaše David u životu ni čovjeka ni žene da dovede u Gat govoreći: da nas ne tuže govoreći: tako je uradio David. (...)“
Ahis mišljaše da je zaboravio svoj narod i da će mu večno ostati sluga. Tada spremiše Filistejci veliku vojsku da pođu na Izrailjce. I u toj vojsci na traženje Ahisovo beše i David sa svojim Jevrejima, što se ne dopade Filistejskim kneževima, jer su se plašili da se David u toku boja ne okrene protivu njih. Ahis zato pošlje natrag Davida i njegove ljude.
Ali tamo nađe spaljen grad i svoje žene odvedene, te ode da goni neprijatelja, stiže i izbavi što mu je bilo uzeto, pošto ga na pravi put navede jedan čovek iz te čete, koga je gospodar kao bolesnog ostavio na putu Davidovom. Za to vreme Filistejci pobediše Izrailjce i u tom boju pogiboše najpre njegovi sinovi (između kojih i Jonatan) a onda da ne bi pao u filistejske ruke ubi se Saul.
Tu vest donese jedan čovek Davidu, pošto se ovaj vratio osvetivši se i stigavši Amalike. To beše čovek koji je prekratio Saulove predsmrtne muke i uzeo mu znake carskih počasti da ih donese Davidu (venac i grivne). Tada naredi David da se ovaj čovek ubije (bio je i on jedan od Amalika) jer se usudio da digne svoju ruku na miropomazanika Božjeg Saula.
David se vrati u Havron i pleme Judino zacari ga, ali samo ono prista uz njega, a ostala uz četrdesetogodišnjeg sina Saulovog Isvosteja. U ratu koji izbi između njih pobedi David, iako je taj rat između Saulovog i Davidovog doma dugo trajao.
Zbog jednog sukoba oko žene Avenir odluči da napusti Saulovog sina i ode da ponudi presto Davidu, ali ga po povratku ubi Joav iako bez Davidovog znanja. Isvojsteja tada ubiše vojvode njegovog oca i donesoše njegovu glavu Davidu, no ovaj ih ubi isto onako kao što je ubio glasnika koji mu donese vest o Saulovoj smrti, glasnika koji prekrati Saulove muke. Tada proglasiše Izrailjci Davida za cara.
#175) Suština mita o Davidu i Golijatu, kako je pomenuto, data je isključivo dvobojem između njih, no moj će David nositi u sebi izvesne elemente koji odgovaraju gornjoj priči: sama priča kao istorija pripadaće poreklu Isusovom (što odgovara mojoj tezi o trostrukosti geneze Mesije: David, Adam i Juda). Tako se priča o Davidu, pre nego što je postao izrailjski car, nalazi u Davidovim snovima kao nacrt, a stvarno će je realizovati tek Isus.
No comments:
Post a Comment