Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Komentari Simfonije eroice III-XXII deo
#214) Diskusija mita o Isusu Hristu - Mesiji
U biblijskim tekstovima Isus se naziva: čas sin čovečiji, čas sin Davidov, čas sin Božji. Od svega toga, pored Josifa naravno, koji mu i nije otac, sin čovečiji i sin Adamov imaju isti smisao u odnosu na Isusovo poreklo . Adam je jedno od neophodnih oruđa za Isusovo postojanje i zbog svog greha koji u poslednjem nalazi razrešenje i zbog svoje uloge krabe, u čiji se život asimilira morska vrećica, tako da ma koliko stvarno postojanje pripada Adamu, njegov smisao i njegovo biće sve je Isusovo.
Naime, Isusu ne izgleda ni najmanje neophodan u odsustvu Adamovog greha. Što se tiče izraza: Davidov sin, on pretpostavlja ne samo porodično plemensku vezu između judijskog cara Davida i Isusovog oca Josifa, nego i jednu unutarnju sponu između dva mita:
Davidovog, koga ovaj prema mojoj transkripciji aktuelizacije u svojoj unutrašnjoj stvarnosti, i Isusovog posle vaskrsenja (po fabuli, ako ne po značenju fabule, identičnim sa izvornim mitom o Davidu) koga ovaj aktuelizira u svojoj spoljnoj, dakle proizvodnoj stvarnosti. Izraz: sin Božji znači ono sudbinsko u Isusu, ono što se, opirući se prometejskom duhu van sebe, identifikuje sa prometejskim duhom u sebi.
Rođenje Isusa Hrista - o okolnosti tog rođenja. Jedno je nesumnjivo, rođenje je Mesijino bilo obavijeno atmosferom jednog porodičnog skandala. O životu njegove majke Marije jedva da se nešto zna, osim da je bila u srodstvu sa Jelisavetom, majkom Jovana krstitelja, podatak koji ima više važnosti nego što na prvi pogled izgleda. (O tome u narednim pasusima.)
Potrebno je ispitati moralan stav Izraeljaca prema ženi koja ulazi trudna u brak sa drugim čovekom. Postoji mogućnost da je Isusova majka bila nešto slično prostitutki, mada to ostaje u sferi nagađanja. Sa gledišta mita ovo bi bilo prilično prihvatljivo rešenje: prostitutka je viša nego svaka druga žena izraz sudbinskog (osim što dočarava socijalno poreklo savremenih tirana).
Josifov stav, pošto je otkrio trudnoću žene koju nije ni dotakao, verovatno je inspirisan željom da ne bude smešan. I njegovo kasnije bekstvo iz grada i odlazak u Misir, manje je izraz straha od Irodovih progona (koji uostalom nisu bili upravljeni na neku određenu osobu, nego na čitav niz osoba u kojima bi se mogao kriti budući Mesija) a više potreba da se ukloni iz grada u kome su živeli njegovi prijatelji i osetljiva rodbina.
(Tim pre što je Josif bio potomak jednog od prvih izrailjskih careva, i što se legenda o tome morala održati bilo u kom obliku u njegovoj porodici i plemenu. Uostalom ova legenda doprinela je psihičkom pripremanju Isusovom za gospodara. Činjenica da je Josif bio drvodelja, nije morala da umanji njegovu oholost na poreklo koje je bilo tako slavno.)
Porodični život Josifa i Marije morao je biti neobično mučan, jer Josif nije mogao zaboravi-ti sramotu koju mu je ona nanela: on nikad nije mario za Isusa i zapravo ga i nije smatrao svojim detetom, niti je Isusu bilo stalo do svog oca. Nisam našao nijedno mesto u tekstovima jevanđelista, u kome bi Isusu palo na pamet da govori o ocu koga je prezirao. Isus je sebe nazivao sinom Božjim, čovečijim, ali nikad Josifovim.
U svakom slučaju Josif je želeo posle venčanja da otpusti Mariju (da se od nje razvede) - pri čemu je verovatno osim činjenica da je bila trudna od drugog čoveka - izvesnu ulogu igralo otkriće njenog sumnjivog predživota. Zašto on to ipak nije učinio? Razlozi ili bar neki od njih dati su napred. Nisam siguran jesu li to svi razlozi koji su primorali Josifa da sakrije sramotu svoje kuće.
Irodovi progoni. Biblijski razlog Irodovih progona je u carevom strahu od suparništva (čime bi se negativno aktuelizirala legenda o suparništvu Davida i prvog izrailjskog cara Saula). Irod dočuje za rođenje čoveka koga su jevrejski proroci - Isaije, Jeremija, Danilo, nagoveštavali u svojim proročkim ekstazama, čoveka čija bi pojava predstavljala renesansu izrailjske nezavisnosti (od Rimljana kojima je Irod služio) i pretnju za njegov presto.
Davidov sin besumnje bi bio legitimniji judejski car od Iroda. Biblijsko tumačenje insistira na suparništvu, na Irodovom strahu od Isusa kao pretendenta. Mogućno je, međutim, da je Irod u prisnom doticaju sa rimskom, u izvesnom smislu slobodnom, civilizacijom (civilizacijom koja je uprkos svog državotvorstva udarila temelje individualnim slobodama i shvatanju građanskih prava) doživeo promene u onom duhu kojim bi se kao Judejac morao da nadahnjuje; mogućno je da se on, oslobodivši se istočnjačkog religiozno-filosofskog misticizma, našao, pri pojavi Isusa, u jednoj državničkoj dilemi koja nije bila inspirisana isključivo ličnim razlozima.
Naime, religija koju su obećavali proroci da će biti konstituisana Hristovim dolaskom, bila je tiranska, sva u zabranama, pokoravanju, lišavanju zarad jedne himerične buduće, nebeske stvarnosti. Irod je bio obrazovan čovek i nisu mu bili strani veliki klasici jelinsko grčke kulture, niti rimski pisci: on je morao u Isusu naslućivati seme one strahovite duhovne diktature, koja je obuzdala svet narednih vekova, svojim mističnim dogmama.
Možda je Irod bio dalekovidiji nego što mu biblijski komentatori pripisuju, i plemenitiji nego što bi se pretpostavilo iz popularnih razloga, koji su izneseni da bi se protumačio pokolj vitlejemske dece? (Ako bih u svojoj transkripciji mita prihvatio ovakvo tumačenje Steinbrecher = Irod, dobio bih jedno više, interesantnije opravdanje, nego što je sadizam ili dužnost šefa islednika Gestapoa = judejskog cara.) U skladu sa novom interpretacijom Irodovih progona, morala bi biti njoj adaptirana biblijska verzija o mudracima sa Istoka.
#215) Mudraci sa istoka. (Nastavak diskusije iz #214)
Prepravci mita kako je ona sugerisana u Irodovim progonima - #214 odgovarala bi prepravka epizode sa mudracima u dva pravca, zavisno od hronološkog mesta epizode u Isusovom životopisu.
I Alternativa: Irodovi progoni i epizoda sa mudracima pomaknuti
unapred i preneti u doba Isusovog hapšenja.
Opšte prednosti ove alternative sastojale bi se u tome što bi pravi razlozi Josifovog bekstva u Misir (stid pred plemenom zbog okolnosti pod kojima je začet i rođen Isus) dobili u uverljivosti. Drugi razlozi na taj način ne bi mogli ni da se pretpostave. Ova bi alternativa pogodovala izjednače-nju jedne od vodećih ličnosti Gestapoa - Steinbrechera sa judejskim carem Irodom i pokolj vitlejemske dece (pokolj u K. ) bio bi verodostojno vezan za stvarnost. U okviru ove alternative moguća su razna rešenja:
1) Irodovi doušnici. Oni su otkrili Judine veze sa Isusom. Na taj je način Juda i dospeo u zatvor i dobio mogućnost da izda Mesiju.
2) Irodovi doušnici koje je Isus pobio. Poslati od Iroda da pronađu Isusa oni padaju u Mesijinu klopku, i bivaju pobijeni od njegovih učenika. To bi odgovaralo jevanđelju po Mateji: „Tada Irod kad viđe da su ga mudraci prevarili, (...)!“ Irod je pogrešno protumačio nevraćanje svojih ljudi kao prebegavanje Hristu.
3) Jevreji koji su dobrovoljno i iz viših razloga sugerisali Irodu progone. Oni su shvatili kobne posledice njegove vlasti = Carstva po slobode i smatrali su da je jedini način da se Judeja spase u tome da se Isus i njegovi učenici pobiju, a nova religija iskoreni. (Možda tip idealnog kolaboracioniste. U nastavku toga Irod bi mogao biti kolaboracionistički vođ, a ne okupator kao što je to u verziji o identitetu Irod = Steinbrecher.
To bi olakšalo prenošenje mita o Jovanu u savremenost i omogućilo razvijanje odnosa kolaboracija - okupator na liniji odnosa Irod - Pilat. Nastojati na ovom tumačenju napred.) Ovom tumačenju najbolje i odgovara citat po Mateji: „Gdje je car Judejski što se rodio? Jer smo vidjeli njegovu zvijezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo?“ Istok = Zvezda = SSSR = komunizam = Mesija = Isus = tiranija = morska vrećica = Emanuilo; linija je već time data.
Nedostaci gornje alternative pre svega su u nemogućnosti da se na odgovarajući način prenesu okolnosti posete mudraca Isusovoj majci na porođaju: posete štale u Vitlejemu. Ali ove pojedinosti koje se odnose na spoljnu sličnost sa mitom ništavne su u poređenju sa unutrašnjim identitetom moje prepravke i samog izvora.
II Alternativa: koja epizodu sa Irodom i mudracima stavlja
hronološki tamo gde i Biblija.
No comments:
Post a Comment