ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Komentari Simfonije eroice III-XVI deo
#184) Podatak u prilog teze da je sudbina autogenetička: čovečica uzeta od čoveka ima se prema njemu, u Adamovom slučaju, kao posredstvo sudbine.
#185) Zar zmija ne kaže: „(...) da će vam se u onaj dan kad okusite s njega“ drveta „otvoriti oči, pa čete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo!“ (Adam je svojim nestajanjem u Mesiji, ili drugim rečima svojom asimilacijom sudbine kao Mesije, zaista postigao božanski stepen apsolutne slobode.)
#186) Objašnjenje svesti o golotinji. „Tada im se otvoriše oči, i viđeše da su goli; (...)“. Pojam nagosti ima ovde značenje besmislenosti. Iz tog osećanja rađa se potpuna predaja Adama svojoj mitskoj sudbini (njegov opstanak biva predat Mesiji).
#187) Kazna izrečena zmiji kao onome što je u Adamu sudbinsko (u smislu autogeneze), što je dakle unutrašnji lek = podsticaj sudbine. Između njenog roda i roda prometejskog (onoga što je sinhrono sa sudbinom u ljudima herojsko) stavljeno je večito neprijateljsko: rod će ljudski stajati sudbini na glavu, i sudbina će ga za pete ujedati.
#189) Notni tekstovi „Treće“ i „Pete“; gramofonski snimci ovih simfonija. (V. smatra da bih se morao obratiti Akademiji); literatura o životu Isusa Hrista.
#190) Treći mit koga sam našao, bio je mit o Judi iz Kariota, jedan od najpotresnijih i najapsurdnijih mitova humane istorije. (Trebalo bi da odgovara: drugom stavu „Eroice“: Marchia funebre: adagio assai.) Čitajući još 1949. godine Epikurov vrt pade mi u oči jedna, onda mi se činilo samo vrlo lucidna replika opata Egera o Judi Iskariotskom i zabeležih je u dnevniku, ne smerajući da je upotrebim osim kao duhovitu interpretaciju jednog ustaljenog verovanja.
Vratih joj se kasnije u jednoj maloj pripoveci, u kojoj sam pokušao da ocrtam unutrašnju logiku jedne vrste konfidenata. Zatim me obuze želja da napišem roman: Dnevnik jednog konfidenta. Temu sam imao u mitu o Judi i njegovom odnosu prema mitskom Isusu i Božjoj zapovesti. Kad sam počeo da razmišljam o Simfoniji eroici prirodno mi je kao jedan od prvih mitova, pogodan za obradu, pao na pamet taj, čiju sam ideju toliko dugo proživljavao u sebi.
Žao mi je što sam, protivno svojoj navici, izgubio izvesne pribeleške koje sam pravio na marginama te male pripovetke, takođe pravljene po uzoru na dnevnik. Što se tiče tumačenja ovog mita, naravno, moradoh početi od početka, jer u mojoj nameri o Dnevniku jednog konfidenta nije bilo ove opšte note, koju sam kao prometejsko-fatalni konflikt uneo u Simfoniju eroicu.
#191) Prometejsko-fatalni konflikt i rodio se razmišljanjem o apsurdnoj Judinoj sudbini, koji je morao da počini greh da bi čovečanstvo bilo spašeno od onog praroditeljskog. Uprkos tome što je propisan, što je nerazlučivi deo misterije spasenja, bez koje ona ne bi mogla biti dovršena: Juda je kažnjen.
#192) Mit o Judi. On nije tako iscrpan kao drugi ovde spomenuti mitovi, jer je u Bibliji dat onako kako mu po sudbini i sledi: kao prosta ali nužna epizoda mita o Isusu. Ja ću izneti one tekstove koji se na njega direktno ili indirektno odnose. (Pre svega u tekstovima Novog zaveta, a kasnije i u proročanstvima starozavetnih proroka.)
„(...) i Juda Iskariotski, koji ga i predade“ .
„A kad su hodali po Galileji, reče im Isus: predaće se sin čovječij u ruke ljudske. I ubiće ga, i treći dan ustaće. (...)“
„Znate da će do dva dana biti pasha, i sina čovječijeg predaće da se razapne.“
„Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima svešteničkijem. I reče: šta ćete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika. I od tada tražaše zgodu da ga izda.“
„I kad bi u veče, sjede za trpezu sa dvanaestoricom. I kad jeđahu reče im: zaista vam kažem: jedan između vas izdaće me. I zabrinuvši se vrlo počeše svaki govoriti mu: da nisam ja, Gospode? A on odgovarajući reče: koji umoči sa mnom ruku u zđelu onaj će me izdati. Sin čovečiji dakle ide kao što je pisano za njega; ali teško onome čovjeku koji izda sina čovječijega; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovjek. A Juda, izdajnik njegov, odgovarajući reće: da nisam ja, ravi? Reče mu: Ti kaza! (...)“
„Tada reče im Isus: svi ćete se vi sablazniti o mene u ovu noć; jer u pismu stoji: udariću pastira i ovce od stada razbjeći će se!“
"Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj. I dok on još tako govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, dođe, i sa njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkijeh i starješina narodnijeh. A izdajnik njegov dade im znak govoreći: koga ja cjelivam onaj je; držite ga. I odmah pristupivši k Isusu reče: zdravo, ravi! i cjeliva ga. A Isus reče mu: prijatelju! šta ćeš ti ovđe? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše ga“ .
„Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti oca svojega da mi pošlje više od dvanaest legiona anđela? Ali kako bi se onda ispunilo što stoji u pismu da ovo treba da bude?“
„A ovo sve bi da se zbudu pisma proročka. Tada učenici svi ostaviše ga, i pobjegoše.“
„Tada viđevši Juda izdajnik njegov da ga osudiše raskaja se, i povrati trideset srebrnika glavarima svešteničkijem i starješinama govoreći: ja sagriješih što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: šta mi marimo za to? ti ćeš vidjeti. I bacivši srebrnike u crkvi iziđe, i otide te se objesi.
A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje gostima. Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas. Tada se izvrši što je kazao prorok Jeremija (...).“
„Isus odgovori: onaj je kome ja umočivši zalogaj dam. I umočivši zalogaj dade ga Judi Simonovu Iskariotskom. I po zalogaju tada uđe u njega Sotona. (...)“
„(...) Onda mu reče Isus: šta činiš čini brže. A ovo ne razumje niko od onijeh što seđahu za trpezom zašto mu reče. A neki mišljahu, budući da u Jude bješe kesa, da mu Isus reče: kupi što treba za praznik; (...).“
„A Juda izdajnik njegov znadijaše ono mjesto, jer se Isus često skupljaše ondje s učenicima svojijem.“
„A Isus znajući sve što će biti od njega iziđe i reče im: koga tražite? Odgovoriše mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: ja sam. (...)“
No comments:
Post a Comment