ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Komentari Simfonije eroice III-XVII deo
#193) Juda kao sudbinski određen po proročkim tekstovima.
„I rekoh im: ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije, nemojte; i izmjeriše mi platu, trideset srebrnika. I reče mi Gospod: baci lončaru tu časnu cijenu kojom me procjeniše. I uzev trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji lončaru. Po tom slomih drugi štap svoj, svezu, da ukinem bratstvo između Jude i Izrailja.“
„I čovjek mira mojega, u kojega se uzdah, koji jeđaše hljeb moj, podiže na me petu.“
"Ljudi braćo! trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh sveti ustima Davidovijem za Judu koji bješe pred onima što uhvatiše Isusa; (...). On dakle steče njivu od plate nepravedne, i objesivši se puče po srijedi, i izasu se sva utroba mjegova (...) jer se piše u knjizi psaltiru: da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi živjeo u njemu, i: vladičanstvo njegovo da primi drugi.“
#194) Diskusija o mitu o Judi. Problem prometejsko-fatalnog u mitu o Judi. Prepravka mita o Judi. (Teme koje se moraju obraditi pre nego što se pređe na Finale allegro molto ili mit o Mesiji.)
#195) O Judinom poreklu Biblija ne kaže ništa, osim što ga zove Simonovim sinom. Može biti da je i on bio ribar (pod uslovom da je grad iz koga je kraj vode, no ovo treba tek utvrditi). Takođe se ne zna na koji je način došao u dodir sa Isusom i njegovim učenjem. Činjenica da je, kako kaže Jovan, nosio kesu (što znači bio neka vrsta blagajnika apostolske družine) možda ukazuje na to da se više nego ostali razumevao u račun, pa je moguće da je bio ranije trgovac, u svakom slučaju osoba koja je imala neke veze sa brojevima.
Nešto je nesumnjivo: odabrat od Sudbine (dakle eo ipso od samog Isusa) on je kao što kažu proroci Isaije i Zaharije bio taj kome je palo u delo da izvrši ono što je moralo biti.
Prema Bibliji motivi Jude bili su izrazito materijalistički, pa bi on spadao u one konfidente koji izdaju čine za novac. (Ovde je prva tačka u kojoj treba izvršiti prepravku mita.)
Prema Jovanu, đavo uđe u Judu kroz zalogaj što mu ga Isus pruži na Tajnoj večeri, izričito govoreći da će onaj ko sa njim jede i izdati ga. Ovo potvrđuje sudbinski karakter Judine izdaje. Međutim Juda je pre Tajne večere doneo odluku da svog vođu izda, te je u tom smislu vodio pregovore sa jevrejskim poglavarima. Zalogaj što ga je od Isusa primio samo je, kao neka vrsta podsticaja, ubrzao njegovu odluku.
Interesantno: Juda je znao gde se veoma često Isus sastaje sa svojim učenicima. Getsimanetski vrt je bilo mesto tajnih sastanaka nove sekte.
Ni na jednu stvar iz ove epizode svog života Isus ne podvlači toliko, koliko sudbinski njen karakter, kao i neminovni udeo Judin i njoj. U više navrata govori Mesija o tome kako je sve to: da se zbude pismo. Mada kaže da će sin čovečiji biti izdat i da mora biti izdat, opet vidi za tog neminovnog izdajnika strašne muke.
Pokajanje Judino. (Druga tačka u kojoj valja prepraviti mit.)
Raskid između Jude i Izrailja. Valja ovo razumeti kao opšti prezir prema čoveku koji je izdao Hrista, mada se samo tim izdajstvom moglo postići spasenje čovečanstva od praroditeljskog greha.
„(...) da bude dvor njegov pust, (...).“ Misli se verovatno na to da je posle samoubistva Judinog njegov dom usahnuo.
#196) Prometejsko-fatalni konflikt u mitu o Judi. On je vrlo jasan i nedvosmislen, te neće predstavljati nikakvu teškoću u transkripciji na moje shvatanje ovog egzistencijalnog problema ljudskog opstanka. Pošto je sudbina Judina u tome da izda Hrista, prometejsko u njemu trebalo bi da se tome opire.
Izvesnu pobedu nad svojim mitom postigao je Juda tek na kraju njegovom kada se, umesto da sam sebe ubije i time prizna greh za koga nije odgovoran, predaje tuđoj smrti. (Tu i jeste jedna od bitnih korektura mita o Judi.)
Pošto je mit o Judi samo jedan stepen razvoja prometejskog mita, u odnosu na prometejsko-fatalni konflikt koji je unjemu sadržan, on predstavlja stepen korekcije, dakle jedne minimalne pobede nad apsolutnom nužnošću sudbine.
#197) Dve bitne korekcije biblijskog mita o Judi.
a - S obzirom na nivo konflikta i njegovog ishoda, umesto da se sam ubije, Juda dopušta da bude ubijen. Naravno izraz dopušta ne treba doslovno shvatiti: Juda se brani i biva premlaćen maljevima od samog Isusa.
b - S obzirom na Judinu neminovnost, pitanje izdaje za novac ne dolazi u prvi plan. Juda izdaje iz izvesnih nemotivisanih razloga.
#198) Najviši nivo prometejskog mita je mit o Mesiji, u kome se prometejsko identifikuje sa sudbinskim, te se za svet javlja kao spoljašnja sudbina. Ovaj i četvrti mit odgovaraće četvrtom stavu Eroice: Finale allegro molto. Istovremeno heroj ovog mita, Mesija, znači rezultat mitološkog razvoja Davida, Adama i Jude, kao onih opstanaka u kojima se kroz Isusa razvila njihova sopstvena sudbina.
Hteo sam da pokažem kako se samostvara sudbina i kako, pošto prođe kroz opstanke, vraća se ovima da ih učini sudbinskim. (Isus ubija Judu, iščezava = asimilira Davida i posredno uništava Adama.) Adam, Juda i David su komponente bez kojih se Isus ne bi mogao ni zamisliti (što ću dokazati) ali se isto tako bez Isusa kao rezultata ovog egzistencijalnog trojstva, ne bi mogao izvršiti do kraja njihov prometejsko-fatalni konflikt.
#199) Mit o diktaturi. Njegov je lik Isus; njegovo naličje Adam. Isus je parazitska tvorevina egzistencijalnog trojstva (Adam, Juda, David) ali njegovo sudbinsko izvršenje ogleda se baš na onoj osobi koja se najviše, dakle do adaptacije, približila svom sudbinskom opredeljenju. Izraz: čovečiji sin, koji se upotrebljava za Hrista, kao da ukazuje na onu materiju koja mu je poslužila kao gradivo postojanja.
Adam, u kome je simbolizirana ideja čovečanstva, stvorio je Isusa u tom smislu što je postao (prestajući da stvarno postoji) apsolutna oblast izvršenja Isusove sudbine, dakle same sudbine: njenog jedinstva sa prometejskim, u stepenu koga sam obeležio kao stepen identifikacije. (Takođe: to je najviše što prometejsko može postići u herojsko-fatalnom konfliktu mita o Prometeju.)
#200) Mit o Isusu Hristu - Mesiji. (Finale: allegro molto) Mitološka obaveštenja (dakle ona koja mene i zanimaju) mogu se naći pre svega u tekstovima jevanđelista, od kojih Mateja zaslužuje po iscrpnosti najvišu pažnju, a Jovan po nekim podacima koji odudaraju od sva tri prilično istovetna jevanđelja.
Drugi izvor obaveštenja je tekst proročkih knjiga kao i izvesne poslanice Svetog apostola Pavla.
Istoriografsko mišljenje mora ovde biti potpuno hotimično zanemareno: nije od interesa korektura koju su pedanti unosili u taj veliki mit ljudske sudbine, nego je, naprotiv, od interesa samo ona korektura koja, bez obzira na stvarno stanje, transkribuje samu ideju mita u savremenost: čineći tu ideju više podudarnom sa samom sobom.
To što ja nastojim da o životu Isusa Hrista čujem i sa drugih strana, čak i iz izvesnih romana i studija (Renan , Papini ) ne znači da želim u tom smislu da menjam biblijsku predstavu Isusovog života. Ovo interesovanje pripada onoj vrsti kojoj se predaje čovek kad, pošto se dokopao srži jedne teme, želi da obnovi i njeno podneblje: ono je u prvom redu autosugestivne prirode.
No comments:
Post a Comment