ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Komentari Simfonije eroice III-XVIII deo
#201) Mit o Isusu Hristu prema jevanđelistima.
„Pleme Isusa Hrista, sina Davida Avramova sina. (...) A Jesej rodi Davida cara. (...) A Jakov rodi Josifa, muža Marije, koja rodi Isusa prozvanog Hristos. (...) A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nijesu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha svetoga. A Josif muž njezin, budući pobožan, i ne hoteći je javno sramotiti, namisli je tajno pustiti.“
Zatim sledi anđelovo obaveštenje: „Pa će roditi sina, i nađeni mu ime Isus; jer će on izbaviti svoj narod od grijeha njihovijeh.“
A ovo je sve bilo da se izvrši što je Gospod kazao preko proroka koji govori: „Eto, djevojka će zatrudnjeti, i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo, koje će reći: s nama Bog.“
Josif nije oterao Mariju ali: „I ne ne znadijaše za nju dok ne rodi sina svojega prvenca, (...).“
„A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vreme cara Iroda, a to dođu mudraci od istoka u Jerusalim i kažu: Gdje je car Judejski što se rodio? Jer smo vidjeli njegovu zvijezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo. Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim.“
Irod čini napore da dozna gde će se roditi Isus. Mudraci sa istoka posećuju Hrista u štali u kojoj se rodio. Josif prima zapovest od Boga da beži u Misir pred Irodovim gnjevom.
„Tada Irod kad viđe da su ga mudraci prevarili, razgnjevi se vrlo i posla te pobiše svu djecu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dvije godine i niže, (...).“
Irod umire. Josif se sa porodicom vraća u Judeju i nastanjuje u Nazaretu.
„U ono pak doba dođe Jovan krstitelj, i učaše u pustinji Judejskoj. I govoraše: pokajte se, jer se približi carstvo nebesko. (...) pripravite put Gospodu, i poravnajte staze njegove. A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i pojas kožan oko sebe; a hrana njegova bijaše skakavci i med divlji.“ (Oteravši sadukeje i fariseje kao nedostojne Jovan krstitelj proriče):
„Ja dakle kršćavam vas vodom za pokajanje; a onaj što ide za mnom, jači je od mene: (...) on će vas krstiti Duhom svjetijem i ognjem. (...) Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti. (...) I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa i vidje duha božjega gdje silazi kao golub i dođe na njega. I gle, glas s neba koji govori: Ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.“
„Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga đavo kuša. I postivši se dana četrdeset i noći četrdeset, na pošljetku ogladnje. I pristupi k njemu kušač i reče: Ako si sin Božij, reci da kamenje ovo hljebovi postanu. A on odgovori i reče: pisano je: ne živi čovjek o samom hljebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božjih.
Tada odvede ga đavo u sveti grad i postavi ga navrh crkve; Pa mu reče: ako si sin Božij, skoči dolje; jer u pismu stoji da će anđelima svojijem zapovjediti za tebe, i uzeće te na ruke, da gdje ne zapneš za kamen nogom svojom. (...) Opet uze ga đavo i odvede na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta i slavu njihovu; I reče mu: sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se.“
„I idući pokraj mora Galilejskog viđe dva brata, Simona, koji se zove Petar, i Andriju brata njegova, gđe meću mrežu u more, jer bejahu ribari. I reče im: hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskijem. A oni taj čas ostaviše mreže i za njim otidoše.“
Neki izvodi iz Isusovog učenja na Gori: „Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božiji nazvati; (...). Blago krotkima, jer će naslijediti zemlju; (...). Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko; (...). Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakone ili proroke: nijesam došao da pokvarim, nego da ispunim.
Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši. (...) Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš ni dlake jedne bijele ili crne učiniti. (...) Niko ne može dva gospodara služiti: (...). Ne možete Bogu služiti i mamoni.“
„I gle, čovjek gubav dođe i klanjaše mu se govoreći: Gospode! ako hoćeš, možeš me očistiti. I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: hoću, očisti se. I odmah očisti se od gube. I reče mu Isus: gledaj, nikomu ne kazuj, (...).“
„Reče njemu Isus: lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda; a sin čovječiji nema gde glave zakloniti. (...) A Isus reče njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace!“
„I gle, sav grad iziđe na susret Isusu; i videvši ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.“
„Jer vi nećete govoriti, nego duh oca vašega govoriće iz vas.“
„A vama je i kosa na glavi sva izbrojana.“
"Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nijesam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čovjeka od oca njegova (...) I neprijatelji čovjeku postaće domašnji njegovi. Koji ljubi oca i mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta svojega i ne pođe za mnom, nije mene dostojan. Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.“
„Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa.“
„Dok on još govoraše k ljudima, gle, mati njegova i braća njegova stajahu na polju i čekahu da govore s njime (...) A on odgovori i reče onome što mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja? I pruživši ruku svoju na učenike svoje reče: eto mati moja i braća moja. Jer ko izvršuje volju oca mojega koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati.“ „Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda? I sestre njegove nijesu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?“
No comments:
Post a Comment