ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Komentari Simfonije eroice III-XX deo
#202) Hronologija mita o Hristu:
1) Genealogija.
2) Rođenje.
3) Irodov progon i emigracija Josifa.
4) Krštenje u Jordanu (Jovan).
5) Kušanje u pustinji u tri navrata.
6) Osnivanje sekte.
7) Učenje i putovanje (čudotvorstva).
8) Tajna večera.
9) Dvoumljenje: „Transcend a me ....“
10) Hapšenje.
11) Od Iroda do Pilata i natrag.
12) Smrt i vaskrsenje.
#203) Opšte osnove kompozicione sheme. S obzirom na četiri stava Beethovenove Simfonije eroice kojima odgovaraju četiri navedena mita, kao razvojni stepeni prometejsko-fatalnog konflikta sadržanog u mitu o Prometeju, odlučih da roman podelim u četiri knjige tako da svakoj odgovara stav Simfonije i njemu odgovarajući mit.
Time nisam želeo da načinim nikakvu odsečnu granicu između heroja svake pojedine knjige, nego samo da svakog od njih postavim u žižu jedne, iako se njihovo stvarno dešavanje odvija kroz čitav roman. Naslovi koje sam odabrao za te stavove trebalo je da odgovaraju vrsti i nivou ishoda prometejsko-fatalnog konflikta u herojskim egzistencijama: Adama, Jude, Davida i Emanuela.
#204) Shema
I deo: Neverovatna pustolovina - Allegro con brio (Mit o Davidu i Golijatu).
II deo: S one strane zida - Marchia funebre: adagio assai (Mit o Judi iz Kariota).
III deo: Kraba i morska vrećica - Scherzo (Mit o Adamu).
IV deo: Bledi konj - Finale: allegro molto (Mit o Mesiji: Isusu Hristu).
#205) Primedbe na shemu: Mada sam postavio prethodni princip, koga sam hteo da se pridržavam prilikom biranja naslova za stavove „Simfonije eroice“, ipak mi se čini da nisam pokazao čistu doslednost, bar što se tiče četvrtog. Ovde je nešto drugo moralo poremetiti princip: naslov = nivo prometejsko-fatalnog konflikta. Mislim da je to nadiranje one muzičke pozadine (Pete Beethovenove) koju sam kao sudbinski motiv stavio ispod teksta Treće – Eroice.
Vidljiva samo kroz pojedine egzistencije i njihov herojsko-sudbinski konflikt u I, II, III stavu romana, sudbina u IV dobija svoje herojsko = prometejsko ovlapoćenje u Emanuelu i neodoljivo elementarno, poput „Bledog konja Apokalipse“, natura svoju temu. U IV stavu sudbina je identifikovana sa prometejskim duhom heroja, heroj se identifikovao sa sudbinom koja je bila u prethodnim stavovima izgrađena, i na taj je način postignuto najviše moguće rešenje ovog egzistencijalnog konflikta. No o tome posebno u #209.
#206) Neverovatna pustolovina - Allegro con brio (Mit o Davidu i Golijatu). Nivo konflikta u I stavu je samoobmana, ishod neosporno i objektivno na strani sudbine, iako prometejski duh zadobija svoje pobede u oblasti jedne nove stvarnosti: sna. U tome i jeste Davidova samoobmana i razlog radi kojeg on, pošto za to i nije preodređen, nije mogao ubiti Golijata u jednoj objektivnoj realnosti.
Smatrao sam da je to neraspoloženje pustolovno, jer ostvaruje jednu ličnu stvarnost u kojoj prometejski duh suvereno nadvladava. Međutim je pustolovina sa gledišta spoljne realnosti neverovatna i ne donosi nikakvog efekta: David ipak ne ubija Golijata.
#207) S one strane zida - Marchia funebre: adagio assai (Mit o Judi). Nivo konflikta u II stavu je korektura mita. (Nema samoubistva na primer.) Ishod pobede jedne malo preudešene sudbine. Za jednu herojsku egzistenciju to je načiniti korak s one strane sudbinskog zida. Druga značenja ovog naslova nisu zanimljiva za sada.
#208) Kraba i morska vrećica - Scherzo (Mit o Adamu). Nivo konflikta u III stavu je adaptacija: adaptacija u tom smislu što sudbina prosto asimilira prometejsko, i to priprema IV stav u kome dolazi do identifikacije prometejskog sa sudbinskim. Adaptacija se ovde ima kao unutrašnja strana identifikacije.
Pre izvesnog vremena sam čitao o jednoj parazitskoj životinji toplih mora sakulini (sacculina), koju domoroci zovu morskom vrećicom: ona živi na taj način što se pripije uz trbuh krabe, iz roda morskih paukova, te posle izvesnog vremena može se otkriti veoma interesantan prirodnjački fenomen: kraba navodno ugine iscrpljena morskom vrećicom.
Ja međutim smatram da kraba uopšte ne ugine: ona samo postaje morska vrećica, ona se sa spoljne strane adaptira na sakulinu. To je razlog što sam trećem stavu dao ovako čudan naslov.
#209) U stavu 205 objašnjeni su osnovni uzroci naslova: Bledi konj za Finale: allegro molto (Mit o Mesiji, Isusu Hristu). Bledi konj je prema Sv. Jovanu jedan od četiri nosilaca, jahača, Apokalipse i simvoliše smrt: smrt prometejskog u sudbinskom, što znači identifikaciju prometejsko-herojskog sa fatalnim u ličnosti Emanuela.
U drugom planu u odnosu na shemu Pete ispod Treće Beethovenove simfonije, to je prodor - pobednički prodor sudbinske teme posle njene borbe u autogenezi kroz opstanke: Adama, Jude, Davida i herojski uzetog Emanuela. (Doduše ne može se sa sigurnošću tvrditi da li se pojmom identifikacije misli na sudbinsku pobedu ili njen poraz.)
U trećem redu - s obzirom na moju nameru da događaje stavim u ratno doba, tako da se rat kroz tri prva stava jedva i oseti - ovaj naslov znači elementarni prodor spoljne realnosti u život mojih heroja: rat.
No comments:
Post a Comment