Monday, April 13, 2015

Dnevnik Borislava Pekića o Simfoniji eroici 1964-I deo

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Dnevnik o Simfoniji eroici 1964/I deo 

Dramaturška šema Allegra con bria 
1. Kolona
2. Ismailo - Jeremija
3. Kolona (represalije)
4. Ismailo - Jeremija (sukob posle priznanja)
5. Kolona (represalije, ništa se ne događa)
6. Dolazak Haldejaca i Joanana; Jeremija izdaje Ismaila; Ismailo smrtno ranjen
7. Kolona (Ismailo zaustavlja kolonu i biva linčovan)

 R a z r a d a 
1. Kolona. Sve je u znaku vatre. Piktoreska. Detaljni opisi povorke sa dekorom. Ali sve to dati kao neku vrstu pokladnih procesija. Kao da se radi o maškarama. O ogromnoj šali. Kao da su to religiozni hodočasnici koji se podvrgavaju određenim religioznim obredima (recimo ako neko pada pod udarcem haldejske sekire, treba to da liči na dogovoren obred - recimo na proslavu Izlaska iz Misira).

2. Ismailo - Jeremija. Tek sada uviđamo svu groznu zbilju kolone. Kroz dijalog između Jeremije (koji počinje njegovom lamentaciom iz „Plača“) i Ismaila dati u kratkim retrospekcijama prethodne događaje.

 #1) Tema romana 
Tri kratka romana sa epilogom - tri povesti o jevrejskom stradanju od vavilonskog sužanjstva do „rešenja jevrejskog pitanja“ u Drugom svetskom ratu.

 #2) Naslov

Naslov će biti Simfonija eroica sa podnaslovom Jevrejski triptihon. Ceo roman biće rađen na bazi Beethovenove Treće simfonije. Naslov svakog dela romana odgovaraće naslovu svakog stava Simfonije. Moto moguć ali irelevantan.

Moto za svaki pojedini stav izlišan. Pogovor i predgovor, takođe. Razmiliti o posveti.

#3) Treća simfonija i roman
Svaki stav Beethovenove Simfonije odgovara jednom stavu triptihona, a njeno Finale epilogu romana. Poklapaju se i naslovi.
 I stav: Allegro con brio
II stav: Marchia funebre: adagio assai
III stav: Scherzo
IV stav: Finale getty_images_ground_zero_overview_with_f

#4) Vreme događanja

  Prvi stav triptihona (Allegro con brio) odigrava se 570 godine u Jerusalimu a za vreme izgona Izrailjaca u vavilonsko ropstvo.


Drugi stav (Marchia funebre) odigrava se najverovatnije 1492. godine u nekom gradu Španije, a za vreme izgona Jevreja iz te zemlje - Torquemada . (Alternativa: Nemačka 1348, kuga, geto.)

 Treći se stav (Scherzo) odvija u Beogradu 1941. godine u vreme izgona Jevreja u logor. Epilog (Finale) dešava se ma gde i ma kada.

 #5) Triptihon i savremenost.

Tri stava triptihona su samo prividno tri povesti o jevrejskim stradanjima kroz istoriju. U stvari to su tri poglavlja naše novije istorije.

Dakle, svaki stav triptihona sve do Finala u kome se vrši apstrahovanje, jedan je aspekt naše savremene istorije.
Allegro con brio se odnosi na prošlost, pa u sebi projektuje vreme rata od 1941. do 1945. godine.

Marchia funebre se odnosi na sadašnjost. (Da ne bi bili proganjani Jevreji su u Španiji srednjeg veka bivali primorani da se preobrate u hrišćane. Tako su nastali pokršteni Jevreji ili Marani. Trebalo je vršiti tuđe obrede, uostalom komplikovane i pod stalnim nadzorom inkvizicije, ispovedati tuđu filosofiju i pristajati uz tuđu ideologiju. Uprkos toga došla je naredba za izgon 9. aviva - marta 1492. godine.)

 Scherzo se odnosi na budućnost.

#6) Kolona kao romaneskni heroj

Glavna ličnost romana je kolona izgnanika koja se kao lajtmotiv provlači kroz sva tri stava, da bi u Finalu postala isključiva tema.

Tokom čitanja mora se steći utisak da je to u stvari uvek jedna ista kolona u večitom pokretu, i da prividna istorijska transformacija ne dotiče njenu neizmenljivu stradalničku suštinu.

 Iako ćemo uvideti da su sve tri prve kolone (zapravo kolone prva tri stava) jedna ista kolona, ipak će se one razlikovati - to će razlikovanje prema Finalu opadati - po istorijskoj fakturi: biće poštovan dekor u svakom od stavova, i uvek će unutar kolone biti vršena individualizacija - mada će i ovo svojstvo pojedinačnosti u okviru zajedničkog pokreta prema Finalu progresivno opadati.

Tih distinkcija u epilogu (Finale) potpuno nestaje, te kolona postaje neka opšta povorka patnje i stradanja koja večno grede iz ničega u ništa, i koja, izgubivši svoju raniju individualiziranost, sada živi samo kao jedno opšte osećanje izražavano uvek zamenicom mi.

(Prirodno, ta kolona Jevreja i kad je istorijski definisana i kad je anonimna kao u Finalu, samo je projekcija čovečanstva i njegovog sudbinom predestiniranog hoda u ništavilo.)

No comments: