Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Dnevnik o Simfoniji eroici 1964-IV deo
#21) Ličnost iz Allegro con brio
Ismailo, sin Netanijin sina Elisamina: mlad vojvoda, pobratim kralja Godolije i učenik proroka Jeremije.
Jeremija, sin Helkijin, veliki jevrejski prorok i ideolog.
Godolija, sin Ahikamov, judejski kralj pod haldejskim protektoratom, pobratim Ismailov i učenik proroka Jeremije.
Navuzardan, Nabuhodonosorov vojskovođa, komandant haldejske kaznene ekspedicije protiv države Juda.
Joanan, sin Kirijin, plemić, jedan od Ismailovih ubica.
Jonatan, sin Kirijin, brat Joananov i jedan od Ismailovih ubica.
Seraja, sin Tanumetov, plemić i jedan od Ismailovih ubica.
Jazanije, sin Mahaćanina Osaje, plemić i jedan od Ismailovih ubica.
Ličnost iz Ismailove pratnje, Haldejci, Izrailjci iz kolone. (Možda i Samarjani koje je prema Jeremijinom, očigledno malicioznom zapisu, Ismailo pobio.)
#22) Kratka fabula prvog stava: Allegro con brio
Godine 570. pre Hrista vrše Haldejci izgon Izrailjaca iz njihove zemlje u Vaviloniju.
Nad najsiromašnijim slojem koji ostaje, ostavljaju da vlada kralj Godolija.
Njegov pobratim i prijatelj Ismailo se protivi pasivnosti sa kojom Jevreji podnose nasilje, i zbog toga dolazi u sukob sa svojim učiteljem i prorokom Jeremijom koji nalaže pokornost.
Pošto mu ne uspeva da pobuni kolonu, on ubija svog pobratima Godoliju u nadi da će to izazvati haldejske represalije, a ove opet primorati Izrailjce na otpor.
No to se ne događa.
Ismailo umire sam, napušten od svih a progonjen i od Haldejaca i od Jevreja.
#23) Kratka fabula trećeg stava: Scherzo
Beskonačne povorke Jevreja prolaze beogradskim ulicama (Terazije, Slavija) prema Sajmištu, odakle će biti transportovane u nemačke koncentracione logore u okviru plana za konačno rešenje „jevrejskog pitanja“ 1941. godine.
Sve to sa prozora svog udobnog stana posmatra profesor univerziteta, doktor botaničkih (ili zooloških - smer - insekti) nauka. Kraj njega je njegov sin poluidiot u kolicima za paralitičare, čija je majka umrla na porođaju.
Posmatrajući tu kolonu, doktor se odlučuje na jedan čin odmazde, više upućen na samopotvrđivanje svoje ličnosti, nego na nešto što je posvećeno nevolji izgnanika (kojima je po rasi, ako ne i po veri, pripadala i njegova pokojna žena).
On odlučuje da ubije doktora Hana (Johana) Jürgena, nemačkog vojnog lekara, koji je, mada lično protivu nacističkog nasilja, ipak deo njihovog osvajačkog mehanizma. Doktor Jürgen stanuje u rekviriranoj sobi profesorovog stana, sam se kao hobijem bavi onim čime se profesor bavi profesionalno, i među ovim visokim intelektualcima postoji duhovni afinitet i prijateljstvo.
Sa naučničkom pedantnošću vrši profesor svoje pripreme, pošto je sa istom matematskom preciznošću razradio plan umorstva. Za njegov uspeh lagano počinje on da vezuje svrhu svoje biološke i duhovne egzistencije.
Najzad evo i doktora Jürgena. Pošto se upravo vraća sa obaveznog lekarskog pregleda interniraca, hita u kupatilo. No razgovor zapodenut između njega i profesora nastavlja se i za vreme njegovog kupanja.
Tada profesor ulazi u kupatilo sa namerom da Jürgena ubije. Zatiče ga mrtvog od srčane kapi.
Pošto je telefonirao doktorovoj komandi, on sa bolesnim sinom silazi i priključuje se koloni izgnanika.
No comments:
Post a Comment