Dnevnik Borislava Pekića 9. april 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

Subota, 9. april 1983. godine

Optimisti (o optimizmu)

Optimista je čovek koji premda veruje u nemoguće ne misli da se ono i njega tiče.

                                                   x

Optimista je opasan ne zato što veruje u dobar završetak nego što ga to, ta vera sprečava da išta čini da do njega stvarno i dođe.

                                                   x

Optimista je čovek za koga je pravilo tek nesrećan slučaj, a srećan slučaj pravilo.

                                                   x

Optimista je čovek koji se nada da će naučiti da pliva tek kad padne u vodu.

Dnevnik Borislava Pekića 8. april 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

Petak, 8. april 1983. godine

Pisma iz Engleske (nastavak)

Pripreme za saradnju sa BBC-jem. Eventualne teme, nabrojaću ih ovde dvanaest.

U jednoj bih mogao obraditi ona čuvena pisma Timesu i pokazati kako se u njima ogleda karakter Engleza.

U drugom bih mogao započeti jednu seriju: mi i Englezi. Na raznim konkretnim primerima, a na raznim poljima, pokazati na koji se način mi prema životu odnosimo, a na koji način Englezi, i kako nas te stvari razlikuju.

Dnevnik Borislava Pekića 6. april 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

Sreda, 6. april 1983. godine

O diluvijalnoj savremenosti

Ono što smo od diluvijuma naučili do danas jeste kako da svoje animalne instinkte racionalizujemo, a ponekad i da im obezbedimo uzvišene razloge. 

Tako je ono što je u našem prirodnom protoistorijskom razdoblju bila antropofagija kao nužna borba za opstanak, sada postala racionalna, patriotska, čak i humanitarna strategija preživljavanja i nadživljavanja. 

Neovlašćeno ubistvo jednog čoveka i sada je zločin, ali je iskorenjivanje čitavih naroda u međuvremenu postalo objektivnom, istorijskom nužnošću i važnom zalogom za napredak.

Dnevnik Borislava Pekića 5. april 1983. godine (nastavak)

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

Utorak, 5. april 1983. godine (nastavak)

Rgnem ti ga majci i atlantiđansko poreklo Srba

– od Milića od Mačve (nastavak)

I u pogledu Atlantide, odnosno njenog mesta, Milić od Mačve daje doprinos nauci. Naime, ja sam uvek do sada mislio da atlantska lokacija Atlantide zahvaljuje Platonu, međutim – ne. Milić od Mačve optužuje Platona za jednu drugu teoriju i kaže:

„Platon je, dakle, sasvim pogrešno zaključivao u svojim čuvenim kazivanjima da bi Atlantidu trebalo tražiti u Sredozemnom moru, na mestu današnjeg ostrva Tere (Santorina) ili u oblasti Balearsa (Majorka).“ 

A sada dolazi poslastica. 

Dnevnik Borislava Pekića 5. april 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

Utorak, 5. april 1983. godine

Rgnem ti ga majci i atlantiđansko poreklo Srba

– od Milića od Mačve

Ljiljana mi donosi iz Beograda separat pod nazivom Sorabi od Milića od Mačve, izdat decembra 1982, odnosno 11.490 godina od propasti Atlantide. Taj separat izdao je Milić od Mačve povodom svoje scenografije za dramu Đure Jakšića Seoba Srbalja u Narodnom pozorištu. Pročitavši ovaj separat dolazim do ubeđenja da je stari, pokojni profesor Mirona Flašara, Milan Budimir, sa svojim paleobalkanskim teorijama, naročito u njegovom Istočnjaku, čudo racionalnosti u poređenju s našim slikarem Milićem od Mačve. 

Svoja razmišljanja na temu Srba i srpskog porekla on započinje jednom konstatacijom da su Srbi sa svojim jezikom autohton narod na Balkanu i u podunavskom basenu, u širem smislu, što će reći da su oduvek tu bili nastanjeni, od kad postoji ljudski govor, a to znači od pamtiveka. Zatim prelazi na teoriju o propasti Atlantisa, jer će, kao što se vidi, Srbe izvesti direktno iz te propasti kao jedine preživele potomke mešavine Atlantiđana s kromanjoncima. On kaže:

„Pre propasti Atlantide, krajem diluvijuma, pre oko 11.500 godina, kada se granica ledenog pojasa povlačila linijom južno od Normandije, Alpima, srednjom Panonijom, Karpatima i Uralom, postojala je sasvim druga klima na prostoru Pirineja – Dinara – Himalaji i Karpati – Sahara, što je uslovilo stvaranje posebnog tipa čoveka, kasnije nazvanog 'Indoevropljaninom'. 

Do tog povlačenja leda na sever i lovca putem irvasa u istom pravcu na svom ovom prostoru opstajalo je jedinstveno sorabsko etničko i jezičko jezgro, koje se kasnije raspalo raseljavanjem na sever, kao i mnogobrojnim pomeranjima sopstvenih plemena, a i upadom drugih naroda, stvarajući posebne oaze izolovanih plemena, a samim tim i mogućnost za nove dijalekte u istom jeziku, koji će potom narastati u specifične narodne osobenosti i posebne jezike. 

(Sorab, skraćeno kasnije u Srb, etimološki se objašnjava sa: sabrat, najbliži rođak, rab božji na zemlji, sapatnik. I danas Srbin Srbinu, sasvim nepoznatom, kaže: brate Srbine ili: e, moj rođače!).“

Dnevnik Borislava Pekića 4. april 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

Ponedeljak, 4. april 1983. godine

Tradicionalne vesti iz Beograda

Ljiljana se vratila iz Beograda. Vesti odande rđave, jedna gora od druge. Dinar je u padu. Zoran ima multipleks sklerozu, kod Milanke konstatovana urođena ili nasledna katarakta i ona sve slabije vidi, Miron lagano slepi, Đogo je uhapšen. Izvesnim 1judima, međutim, i dalje je dobro. I to da je izvesnim ljudima uprkos svemu i dalje dobro, ta vest je možda najgora od svih. Pa ipak bih voleo da ovim ljudima bude još mnogo bolje, pod uslovom da onim prvima bude tek nešto malo manje rđavo.

Dnevnik Borislava Pekića 3. april 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

Nedelja, 3. april 1983. godine

Milutin Trpković i moj dnevnik

Danas je dolazio Trpko i smejao se mom Dnevniku. Sa svojim naročitim smislom za humor on, naravno, nije najbolji pokazatelj, ali nekakav jeste. Sve dok se ljudi budu smejali mome Dnevniku, ja ću u njemu moći govoriti ono što govorim. Onog momenta kad ga počnu uzimati ozbiljno, ja ću morati da zaćutim.

---

Dnevnik Borislava Pekića 2. april 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

Subota, 2. april 1983. godine

Nastavak beležaka za eventualni esej „Umetnost i stvarnost“

Imam utisak da sam pozvan da igram u jednom kolu u kome se lično do mile volje mogu naskakati, dok se stvarno kolo odvija negde drugde. Ovo kolo u kome ja intelektualno igram, avetinjsko je kolo, ono ne postoji, ono se igra samo za mene i za meni slične.

Takvo kolo ne vrti ništa izvan mene, ono vrti samo mene. Takvo kolo ne služi ničemu izvan mene, ono služi za moja intelektualna i duhovna zavaravanja. Jedino mesto na kome moje ideje o odnosu umetnosti i stvarnosti imaju nekakve šanse da se suprotstave, čak i savladaju one antagonističke, jeste prostor, literarni prostor mojih knjiga. Sve ostalo je intelektualno avetinjsko kolo o kome sam govorio.