ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Subota, 26. mart 1983. godine
Eusebius i zašto je hrišćanstvo pobedilo
Čitam Eusebiusa – Istoriju crkve. Konstantinov prijatelj, crkveni otac, biskup, daje ovde jedino sačuvano svedočanstvo o razvitku hrišćanstva u prvih trista godina, otprilike do Nikejskog sabora. Uprkos podrobnim opisima 146 martirstava i 47 više-manje trajno savladanih hereza, nigde ne nalazim zadovoljavajuće razloge za tako relativno brzo širenje hrišćanstva.
S muhamedanstvom, naravno, stvar stoji drukčije. Posle prvobitne konverzije, on se širi ognjem i mačem, pa se njegov još brži razvoj lakše može razumeti. Hrišćanstvo se međutim širi u okolnostima gotovo trajnih, neprekidnih progona, s povremenim masovnim pogromima, kao u vreme Nerona ili u vreme Marka Aurelija . Hrišćanstvo ne pobeđuje s krstom nego s krsta.
O dubljim razlozima raspada paganske svesti ne govori Eusebius ništa. On veruje, njemu je to dovoijno, meni nije. Odgovor ne nalazim ni kod Henryja Chadwicka The Early Church. On takođe manje-više priča o širenju prve crkve, o herezama, progonima, konverzijama, ali malo o uzrocima kristijanizacije Rimske imperije, pre Konstantinovog, uostalom prilično sumnjivog, čudotvornog preobraćenja.
Nedelja, 27. mart 1983. godine
Kako upokojiti vampira (verzija s novim savremenim fusnotama)
Jedna beleška o Kako upokojiti vampira. Kao što je šurak Rutkowskog Hilmar od istine o svom narodu i njegovom ratu i njegovom moralnom padu kroz taj rat pobegao u pseudonaučne, pa time i pseudoistorične fusnote, ja sam od svoje prave teme pobegao u Vampira. U stvari, Vampir ceo, takav kakav stoji, samo je fusnota za pravu temu. Bilo bi prirodno da sam je literarno dokazao na hiljadu devetsto sedamdesetim godinama.
Srećom, demonski kišobran ostao je u mojoj londonskoj kući, u podrumu moje londonske kuće, vezan lancima. Ali zna se kako s njim stoje stvari. Jedan od načina bio bi onaj isti koji je u Vampiru upotrebljen.
Čovek bi mogao uzeti Vampira pa mu sada pridodati one stvarne njegove fusnote, naime sve moje komentare koje sam pravio tokom pisanja Vampira i oni bi ostvarili jednog novog Vampira, oni bi izveli onu pravu ovde izbegnutu, paralelu između moralne situacije jednog intelektualca u ratnim uslovima jedne totalitarne sfere i situacije tog istog intelektualca i njegovih moralnih problema u okviru jedne druge mirnodopske totalitarne sfere.
Ti komentari, kojih ima priličan broj, bacili bi jedno sasvim novo svetlo na teme pokrenute u Vampiru. To bi bio jedan novi Vampir čiji bi naslov mogao biti "Kako upokojiti svog vampira".
No comments:
Post a Comment