Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav
Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Sreda,
30. mart 1983. godine (nastavak)
Pisma iz
Engleske (rad za BBC)
Imam utisak da se moja ideja o saradnji
s BBC-jem, na bazi zamišljenih pisama iz Engleske, nekako približava
realizaciji. Prekjuče mi se javio, na intervenciju Puvačićevu, Banašević, iz našeg
odeljenja BBC-ja i izrazio veliko zadovoljstvo što će se ta ideja ostvariti.
Naime, bilo je na Odeljenju reči, i svi
faktori su se složili da bi to bila sjajna ideja, pa smo se dogovorili da se
nakon Uskrsa nađemo i vidimo u kom obliku bi se ta saradnja mogla ostvariti. Ja
sam odmah nakon intervjua koji sam dao BBC-ju prošloga leta dobio tu ideju, u
prvom redu zbog toga što imam u glavi čitav niz tema, esejističke i
poluesejističke prirode, koje po svojoj kratkoći odgovaraju emisijama ove vrste
na BBC-ju.
Ti esej napisani na četiri, maksimum pet stranica obuhvatali bi otprilike 10 minuta emitovanja, i mogli bi se eventualno jednom mesečno davati preko njihovih programa. Zamišljao sam to kao pisma koja bih iz Engleske slao, pod svojim naravno imenom, nekome u Jugoslaviji i gde bih govorio o Engleskoj iz jednog naročitog ugla. Pisma bi bila ozbiljna, ali bi bila i duhovita, i njihova okosnica, njihova matična vrednost bi možda mogla da bude u poređenju između nas i Engleza, odnosno naših i engleskih situacija i tu izvlačenja nekakvih slika koje bi našem slušaocu mogle nešto da kažu.
Ja ne bih ulazio u politiku, ali bi se politika tu i tamo podrazumevala, čuvao bih se profesionalnosti u smislu literature i moja prava tema bila bi život. Ono što sačinjava bazu i za politiku i za literaturu. Kad sam o tome razgovarao s Puvačićem on mi je skrenuo pažnju da uzmen i pogledam model takvih pisama što ga ima Alistair Cook, Englez koji živi u Americi i svake nedelje preko radio BBC-ja, on misli BBC-4, piše, odnosno daje svoja pisma iz Amerike. Njegova knjiga je takođe izašla, pa bih morao i tu knjigu da pročitam.
Ti esej napisani na četiri, maksimum pet stranica obuhvatali bi otprilike 10 minuta emitovanja, i mogli bi se eventualno jednom mesečno davati preko njihovih programa. Zamišljao sam to kao pisma koja bih iz Engleske slao, pod svojim naravno imenom, nekome u Jugoslaviji i gde bih govorio o Engleskoj iz jednog naročitog ugla. Pisma bi bila ozbiljna, ali bi bila i duhovita, i njihova okosnica, njihova matična vrednost bi možda mogla da bude u poređenju između nas i Engleza, odnosno naših i engleskih situacija i tu izvlačenja nekakvih slika koje bi našem slušaocu mogle nešto da kažu.
Ja ne bih ulazio u politiku, ali bi se politika tu i tamo podrazumevala, čuvao bih se profesionalnosti u smislu literature i moja prava tema bila bi život. Ono što sačinjava bazu i za politiku i za literaturu. Kad sam o tome razgovarao s Puvačićem on mi je skrenuo pažnju da uzmen i pogledam model takvih pisama što ga ima Alistair Cook, Englez koji živi u Americi i svake nedelje preko radio BBC-ja, on misli BBC-4, piše, odnosno daje svoja pisma iz Amerike. Njegova knjiga je takođe izašla, pa bih morao i tu knjigu da pročitam.
No comments:
Post a Comment