Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav
Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Utorak,
5. april 1983. godine (nastavak)
Rgnem ti ga majci i atlantiđansko poreklo Srba
– od Milića od Mačve (nastavak)
I u pogledu Atlantide, odnosno njenog
mesta, Milić od Mačve daje doprinos nauci. Naime, ja sam uvek do sada mislio da
atlantska lokacija Atlantide zahvaljuje Platonu, međutim – ne. Milić od Mačve
optužuje Platona za jednu drugu teoriju i kaže:
„Platon je, dakle, sasvim pogrešno
zaključivao u svojim čuvenim kazivanjima da bi Atlantidu trebalo tražiti u
Sredozemnom moru, na mestu današnjeg ostrva Tere (Santorina) ili u oblasti
Balearsa (Majorka).“
A sada dolazi poslastica.
„Napominjem da su Atlantiđani
razvili supra-civilizaciju uspostavivši svoje moćne kolonije u Srednjoj Americi
i okolo cele Afrike, posebno u Egiptu, Mesopotamiji i u Indiji. Oni su se, kao
uspravni kromanjonci, visoki i do pet metara, crvene i guste kose, a puti
bronzane i pegaste, ukrstili sa evro-azijsko-afričkim povijenim neandertalcem,
visokim svega 1,5 m, stvorivši novi tip čoveka – So-raba – dakle Srbina – „raba božjeg“ u odnosu na superiornog
Atlantiđanina i njegovu kulturu.
Stepenaste i kupaste piramide na Bliskom
istoku i u Srednjoj Americi kao i umetnički izraz svojstven svim tim kulturama,
govori da je jezgro te kulture moglo biti jedino usred Atlantika.“
Međutim, to je stvar o kojoj nauka još
uvek raspravlja, gde mogućnosti zaista postoje, ali da vidimo kako Milić od
Mačve dalje sprovodi svoje pra-, pra-svetsko poreklo Srba. Da Milić od Mačve
očekuje izvesne proteste vidi se po tome što kaže:
„Znam da će ova moja tvrdnja i srpskim
naučnicima izgledati čudesna, ali i ja takođe znam da bez novog Galilea nema
napretka u svetskoj istorijskoj i lingvističkoj nauci... Danas će istoričari“,
nastavlja Milić od Mačve, „morati ostati po strani dok lingvisti ne završe
jedan važan deo posla“, naravno uključujući i Milića od Mačve.
„Svoje doktorate
istoričari mogu kasnije samo obnoviti, čim pomere pojavu Srba i Slovena za
nekoliko hiljada godina unazad, i to na daleko širi prostor: na istok do Indije
i „Veda“, a na zapad do Pirineja i Baska. To je prostor jednog samoniklog jezičkog i etničkog jezgra,
koji je dao pramajku jezika
Indoevropljanima i dao veličanstvene spise ’Rg vede’...
Da se podsetimo, ’rg’
na sanskritskom jeziku znači nešto što je sabrano na kamaru, strgnuto, rgnuto
na jedno mesto (rgnem ti ga majci – to je seljački izraz), a „vede“ znače
mudrost, proviđenje, videnije – sve videti umom, vedenije. I danas šumadijski
seljak kaže kad hoće nešto da osmotri: ’Odoh časak da vednem’ (vidim,
osmotrim).“
Ima u tom separatu još mnogo slika,
mnogo crteža, rađanja kontinenata, Atlantide, veza horizontalnih i vertikalnih
istorijskih, jezičnih, rasnih. Ima zatim uporednih rečnika koji pokazuju
apsolutno da su svi jezici, bitni jezici potekli od srpskog jezika. Ovde doduše
vidim srpski, ruski, poljski, albanski, komparativnu listu, verovatno nije se
stiglo do modernijih, a zatim vidim srpski–ertrurski, srpski–persijski,
srpski–pruski na primer, i tako dalje.
Znači sve je to obuhvaćeno srpskim
jezikom praktično, i sve ostalo je zamor. Međutim, najbolje bi bilo završiti
ovaj izvod onde gde je suštinski, istorijski, pregled završio i sam Milić od
Mačve, onim „Rgnem ti ga majci“, kao glavnim etimološkim dokazom za srpski
jezik kao pramajku svih jezika.
Za mene je sad nažalost već kasno, ja
sam duboko u Zlatnom runu, da koristim i ova naučna otkrića
Milića od Mačve kao što sam koristio za svoje fantazije neke ideje pokojnog
profesora Budimira. Ali bih lako mogao da nešto od toga koristim za svoj budući
roman Atlantis.
Nevolja je samo u
tome što bih ja želeo da od Atlantisa
napravim jednu ozbiljnu metaforu na našu civilizaciju, a uvođenjem Srba u Atlantis bojim se da bih napravio
parodiju i da ona čak i ne bi toliko uspela koliko ova naučna analiza Miliča od
Mačve. No ma šta uradio, ma dokle dospeo u korišćenju ovog materijala, ostaje da
je čuvena vedska rečenica „Rgnem ti ga majci“ duša i osnova ove filozofije.
Međutim, moram priznati da osećam
izvesan ponos čitajući ovaj separat i pitam se zaista, ma gde i ma u čemu
ustupali drugim narodima, ima li ijednog koji ima toliko talentovanih manijaka
koliko imamo mi. A osećam i zavist.
On može sasvim lepo u mom modelu da stvara
ovakve separate i da piše vrlo zanimljive tvorevine i naučne i literarne. A ja
kada bih se poduhvatio da to isto postignem u njegovom slikarstvu, nikuda ne
bih dospeo. Uspeo bih verovatno jedino da „Rgnem majci“ celokupnom slikarstvu.
No comments:
Post a Comment