Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav
Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Ponedeljak, 11. april 1983. godine
Čudo kao
rđava navika (za Runo)
Danas čitam u Timesu od 11. profil Alana Johna Percivalea Taylora, istoričara, čije sam knjige Poreklo Drugog svetskog rata i Engleska istorija
od 1914. do 1945. čitao. Ovaj članak napisao
je posle posete Tayloru Davida Marklanda. Na kraju članka nailazim na jednu
interesantnu anegdotu koja me podseća na početak VII knjige Zlatnog runa, odnosno može mi koristiti za početak te VII knjige. Markland
kaže govoreći o Tayloru:
„Pre deset godina Taylor je trebalo da
napiše članak za jedan američki naučni časopis o njegovom pristupu pisanju
istorije. Počeo je s pričom o Namiersu.“
Moram objasniti da je Sir Lewis Namier
bio jedan, po mišljenju Taylora, od revolucionara na polju istorijske nauke.
Istoričar koga je on veoma cenio. Anegdota ide kako sledi:
„Jedan galski sveštenik objašnjavao je
seljaku šta su čuda. ’Ako padnem s crkvenog zvonika i ostanem nepovređen, kako
bi ti to nazvao?’ ’Nesrećnim slučajem.’ ’A ako bih ponovo pao, i ne bih bio
povređen?’ ’Još jedan udes.’ ’A ako bi se to još jednom desilo?’ ’Navika.’
(...)“
Kad Noemis sedi s Demetrom, koju ne
prepoznaje, i u njoj vidi samo jednu ludu staricu, na bunaru Kalihronu, u
Elevsisu, ona ga, pošto vidi da ne veruje u bogove, ne veruje u višu stvarnost,
isto tako može pitati: „Ako padnem u ovaj bunar i ostanem nepovređena, kako ćeš
ti to nazvati?“ Noemis može odgovoriti: „Udes.“ „Ako padnem ponovo i ponovo
ostanem nepovređena?“ „Još jedan udes“, odgovorio bi Noemis. „A ako padnem i po
treći put?“ „Onda je to već jedna rđava navika“, odgovorio bi racionalista
Noemis.
No comments:
Post a Comment