Dnevnik Borislava Pekića 11. april 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

Ponedeljak, 11. april 1983. godine

Čudo kao rđava navika (za Runo)

Danas čitam u Timesu od 11. profil Alana Johna Percivalea Taylora, istoričara, čije sam knjige Poreklo Drugog svetskog rata i Engleska istorija od 1914. do 1945. čitao. Ovaj članak napisao je posle posete Tayloru Davida Marklanda. Na kraju članka nailazim na jednu interesantnu anegdotu koja me podseća na početak VII knjige Zlatnog runa, odnosno može mi koristiti za početak te VII knjige. Markland kaže govoreći o Tayloru:

„Pre deset godina Taylor je trebalo da napiše članak za jedan američki naučni časopis o njegovom pristupu pisanju istorije. Počeo je s pričom o Namiersu.“

Moram objasniti da je Sir Lewis Namier bio jedan, po mišljenju Taylora, od revolucionara na polju istorijske nauke. Istoričar koga je on veoma cenio. Anegdota ide kako sledi:

„Jedan galski sveštenik objašnjavao je seljaku šta su čuda. ’Ako padnem s crkvenog zvonika i ostanem nepovređen, kako bi ti to nazvao?’ ’Nesrećnim slučajem.’ ’A ako bih ponovo pao, i ne bih bio povređen?’ ’Još jedan udes.’ ’A ako bi se to još jednom desilo?’ ’Navika.’ (...)“

Kad Noemis sedi s Demetrom, koju ne prepoznaje, i u njoj vidi samo jednu ludu staricu, na bunaru Kalihronu, u Elevsisu, ona ga, pošto vidi da ne veruje u bogove, ne veruje u višu stvarnost, isto tako može pitati: „Ako padnem u ovaj bunar i ostanem nepovređena, kako ćeš ti to nazvati?“ Noemis može odgovoriti: „Udes.“ „Ako padnem ponovo i ponovo ostanem nepovređena?“ „Još jedan udes“, odgovorio bi Noemis. „A ako padnem i po treći put?“ „Onda je to već jedna rđava navika“, odgovorio bi racionalista Noemis.

---