ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Petak, 22. april 1933. godine
Kulturni feudalizam (povodom afere s Obešenjakom)
Nenad Petrović mi telefonom javlja za članak u Novostima pod naslovom „Obešenjak izbegao omču“. U članku se govori o aferi koja je povodom kontrolnih proba u kruševačkom pozorištu izbila povodom priprema za moj komad Obešenjak. Izvesni političari su našli da se tema može odnositi i na našu stvarnost. Naravno da se odnosi, ta o tome sam i čitav esej napisao pod naslovom Pozorište kao ispovedaonica.
Kroz Kruševac je puštena vest da je predstava zabranjena. Izgleđa, međutim, da su čuvari naše stvarnosti zadovoljili se izvesnim skraćenjima komada, čime je reditelj, prema novinama, „pojasnio“ taj komad.
Javlja mi se povodom reprize Vampira Filip David . Kaže da je o kruševačkoj aferi bilo nekoliko članaka, ali da se ipak sve završilo dobro, i da je premijera imala velikog uspeha. Sve premijere uvek imaju uspeha, sudbinu komada međutim određuju ostale predstave. Jedan od njih dvojice, ne sećam se više ko, citirao mi je jedan članak u kome se kaže da je problem nastao oko toga što Kruševljani nisu navikli na ovakvo postavljanje tema i na ovakve dijaloge koje su imali prilike da čuju u Obešenjaku.
Ja se ne osećam krivim što su se s takvim dijalozima suočili, ja im nisam ponudio Obešenjaka, niti me je iko pitao za dozvolu. Naša pozorišta u unutrašnjosti nemaju običaj da od pisaca traže odobrenje za postavljanje njihovih komada. Za njih živi pisac uvek je već pedeset godina mrtav, a njegovo delo javno dobro, odnosno javno zlo, kako kad. U vreme skidanja s repertoara Golubnjače, Obešenjak u Novom Sađu prolazi bez primedbe.
Kruševac ispravlja ovaj propust Novog Sada, neki drugi grad otići će i dalje, kuda, videćemo. Jugoslavija postepeno postaje zemlja kulturnog feudalizma, gde malim baronatima, agilucima, vladaju suvereno lokalni baroni i određuju pravila igre za svoju teritoriju. Možda se uskoro neće više pisati za umetnost, pisaće se za Kruševac, Kraljevo, Tuzlu, Novi Sad, Celje, Vranje ili Skoplje.
Slučajno se dogodilo da ja za ovu aferu saznam još u njenom toku, tačnije rečeno neposredno pošto se ona završila, a izgleda nije naročito dugo ni trajala. Obično saznajem za stvari koje me se tiču ili posredno ili neposredno nekoliko meseci nakon što su se one završile i predstavlja veliko zadovoljstvo čitati nakon nekoliko meseci u isečcima izveštaje o tim aferama, pošto su one već davno mrtve.
Da ih pratim tokom njihovog nesrećnog odvijanja to bi svakako uticalo i na moj mir i na moj rad, ovako nema nikakvog uticaja, naprotiv imam utisak da čitam jednu Istoriju koja se mene ne tiče, koja me se ne tiče ne samo zato što je mrtva, što se više ne odvija, već zato što imam utisak kao da se ni onda mene nije ticala.
No comments:
Post a Comment