ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Petak, 22. april 1983. godine (II nastavak)
Saznanje kao polip ili kao jaje
Obim moći naše inteligencije uvek se može definisati kao granica naših nemoći. Granica između kopna i vode pripada i zemlji i moru podjednako. Granica izmeđ spoznaje i tajne zajednička je. Ono do čega smo dospeli određuje i sve do čega nismo stigli.
Ako obimu našega saznanja o svetu, ako tome obimu damo opipljiv oblik jajeta, ma koliko se ono širilo, povećavajući jaje naše spoznaje, ova kora kojom se odvaja od naših neznanja biće uvek i kora tajne. Ali tajne čiji se obimi nikad ne smanjuju. Tu je paradoks racionalistički shvaćenog saznanja kao postupnog procesa kojim prodiremo u tajne sveta.
Ali ako bismo saznanje jedne druge vrste predstavili ameboidnim polipom, mogli bismo zamisliti kako neki od njegovih produženih krakova, nezavisno od obima tela, prodire u tajnu tako duboko da ostale spoznaje, ostale pipke, čini nepotrebnim. Ako su istine povezane, očevidno je da se negde u nečemu nalazi i ona koja ih povezuje, jedno načelo koje je i cilj našeg saznanja.
No comments:
Post a Comment